Жени дијагностиковали рак, па је упутили на ОПЕРАЦИЈУ, а оно што је уследило није могла ни да сања

Операције не доносе само физичке промене, већ могу изазвати и неочекиване менталне и емоционалне последице. Занимљиво је да се неки људи након одређених захвата пробуде с нагласком који никада раније нису имали или чак с промењеним понашањем и ставовима. 

Ове промене могу бити привремене или трајне, а узроковане су различитим факторима, попут утицаја анестезије на мозак или емоционалног стреса повезаног с операцијом.

Прошла је недеља дана од операције Ким Хол када је њена сестра први пут приметила нешто необично у вези с њеним гласом.

"Мама и сестра су дошле да ме посете, а сестра је рекла мами да звучим веома отмено", испричала је 57-годишњакиња.

Хол, која је одрасла у аустралијском граду Гулбурну, подвргнута је реконструкцији вилице након што јој је дијагностикован планоцелуларни карцином, облик рака, у доњој вилици.

Убрзо су и други људи, укључујући њеног хирурга, приметили разлику у њеном говору.

"Мислила сам да претерују. Нисам примећивала да сам се променила, била сам иста", нашалила се Хол.

Након операције имала је потешкоћа с говором, али је на крају и сама чула промену у свом нагласку. Уместо свог препознатљивог аустралијског акцента, причала је с нагласком који су описали као северноенглески.

"Неки кажу да звучим као да сам из Јоркшира у Енглеској. Никада нисам била у Енглеској", рекла је Хол, додајући да никада није имала жељу да посети Уједињено Краљевство, али ће сада можда морати да отпутује, с обзиром на околности.

Промена у њеном гласу позната је као синдром страног нагласка, ретко неуролошко стање које се обично јавља након можданог удара или повреде мозга. Синдром страног нагласка је изузетно редак – до 2019. године забележено је само 112 случајева широм света. Иако назив сугерише да особа усваја нови нагласак, логопед др Ема Чартер, која помаже Хол у рехабилитацији, објашњава да се заправо не ради о правом нагласку.

"То је поремећај говора који примарно утиче на самогласнике. Самогласници у великој мери одређују нагласак, па оно што се заправо догодило јесте да је њен мозак на неки начин променио начин на који изговара самогласнике, а ми као слушаоци повезујемо то с нечим познатим, због чега звучи као да има енглески нагласак", објаснила је др Чартер.

Ипак, Холин случај је посебно необичан.

"Била сам веома изненађена. Обично је узрок мождани удар или повреда мозга. Много ређе се ово дешава после операције, али није немогуће", рекла је Чартер.

Хол је морала на операцију након што је отишла код зубара због зубобоље, што је довело до биопсије и касније дијагнозе рака.

"Ни у најлуђим сновима нисам помислила да имам рак главе и врата", рекла је.

Иако је дијагноза била шокантна, донела јој је и одређено олакшање јер је коначно сазнала зашто је месецима трпела јаке болове.

Хол је прошла кроз 34 рунде зрачења и хемотерапије, као и кроз бројне операције у оквиру лечења.

"Сећам се да ми је хирург, када сам га први пут упознала, рекао да може да ми излечи рак, али да моја вилица никада више неће бити иста. Био је искрен", објаснила је Хол.

Морала је поново да научи да говори, гута и пије. Иако је захвална што је излечена, понекад јој недостаје њен изворни аустралијски нагласак.

"То сам била ја. Сада се понекад борим с гласом", рекла је.

Хол ради као помоћни радник у школи у Гулбурну и признаје да јој посао понекад може бити изазован.

"Дођем на посао и јако се фрустрирам јер постоје речи које не могу да изговорим због аустралијског вокабулара. Понекад не могу да пронађем праве речи када радим с децом у школи", објаснила је.

На пример, реч "Аустралија" јој представља посебан изазов за изговор.

Поред тога, Хол је изгубила чуло укуса и од операције не може да једе чврсту храну.

"Све што једем или пијем, морам да помиришем. Још увек не могу да једем, и даље сам на смутијима и кашастој храни", објаснила је.

Ова ситуација утиче и на њен друштвени живот. "Не излазим често, јер када изађеш, мораш да нађеш место где служе смутије или супу која је довољно глатка", додала је.

Упркос изазовима, срећна је што више нема рак и остаје позитивна када размишља о будућности, док наставља да ради са својим логопедом.

"Жива сам, није ме брига како говорим. До одређене мере, волела бих да се вратим на старо, као и сви који су се борили с раком, али не желим да се оптерећујем тиме. Желим да покушам да се радујем будућности, каква год она била", закључила је.