Зову их витамин П, а крију се у воћу, поврћу и чају – ево шта раде вашем телу

Некада познат под називом витамин П, овај термин се користио за групу биљних једињења која данас знамо као флавоноиде. Иако нису витамини, флавоноиди имају важну улогу – дају воћу и поврћу њихову боју, штите биљке од УВ зрачења и инфекција, а људима доносе бројне здравствене користи.

Флавоноиди су заправо биоактивне материје из породице полифенола и до сада је идентификовано више од 6.000 различитих врста. Откривени су још 1930. године у поморанџи, када се веровало да представљају нову врсту витамина. Иако се термин витамин П више не користи, значај флавоноида у исхрани и даље остаје велики.

Њихова улога у природи је вишеструка – штите биљке, привлаче инсекте за опрашивање и дају интензивну боју тамном воћу и поврћу попут бобичастих плодова, парадајза или трешања.

Ево неколико главних група флавоноида и где их можете пронаћи:

• Флавоноли – присутни у маслиновом уљу, луку, кељу, грожђу, парадајзу, бобичастом воћу, вину и чајевима.

• Флавони – налазе се у зачинском биљу попут першуна, тимијана, нане, целера и у камилици.

• Флаваноли и флаван-3-оли – обилно их има у зеленом, црном и улун чају, као и у какау, јабукама и вину.

• Флаванони – највише у цитрусима, одговорни за горак укус њихове коре.

• Изофлавони – присутни у соји и производима од соје.

• Антоцијанидини – заслужни за црвену, плаву и љубичасту боју воћа и поврћа попут боровница, брусница, купина и грожђа.

Оно што флавоноиде чини посебно значајним јесте њихова антиоксидативна моћ. Они помажу у неутралисању слободних радикала, чиме смањују ризик од оштећења ћелија и развоја различитих болести.