Evropa uvodi "vojni Šengen"? Članice EU se spremaju za najcrnji scenario: Rok je samo šest sati za prolazak vojnih snaga i opreme, a ovo je cilj predloga

„Danas, da biste pomerili vojnu opremu i trupe, recimo, sa zapada na istok, nažalost potrebni su meseci“, rekao je Apostolos Ticikostas, evropski komesar za održivi transport i turizam. „Ono što želimo jeste da se to dešava u roku od nekoliko dana.“

„Ne možete da odbranite kontinent ako ne možete da se krećete po njemu“, rekao je na brifingu kome su prisustvovali Euronews i drugi mediji. „Vrlo je jasno. Dakle, stvaramo ovaj vojni Šengen.“

Paket Vojna mobilnost

Paket nazvan Vojna mobilnost  je najnoviji u nizu planova objavljenih od početka godine, kojima Evropska komisija želi da znatno ojača odbranu EU pre kraja decenije – do kada, prema procenama nekih obaveštajnih službi, Rusija ponovo može steći kapacitete da napadne neku evropsku zemlju.

Jedna od ključnih mera biće ubrzano izdavanje dozvola za prekogranično vojno kretanje. Trenutno pravila u 27 država članica nisu usklađena, pa neke zemlje čekaju nedeljama pre nego što odgovore na zahtev druge države EU za prolazak vojske i/ili opreme.

Komisija želi da se ovo smanji na najviše tri dana u miru i na samo šest sati u hitnim slučajevima, uz pretpostavku da će odobrenje u potonjem slučaju biti automatski dato.

Kratkoročna ulaganja sa brzim efektom

Plan predviđa uspostavljanje novog Evropskog unapređenog sistema reakcije za vojnu mobilnost, modelovanog po Mehanizmu civilne zaštite EU, koji državama omogućava brzo dobijanje pomoći u slučaju prirodnih ili drugih katastrofa.

To će uključivati: fond solidarnosti vojne mobilnosti, u kojem će države članice stavljati na raspolaganje transportna sredstva – poput ravnih vozova, trajekata ili strateških avio-transporta, kao i katalog vojne mobilnosti, koji će sadržati dvonamenska transportna i logistička sredstva iz civilnog sektora koja se mogu koristiti za vojne operacije.

Svim ovim radom koordiniraće nova transportna grupa za vojnu mobilnost, sastavljena od nacionalnih koordinatora svake države članice.

Šta je cilj?

Cilj je unapređenje puteva, železničkih linija, luka, aerodroma, tunela i mostova, kako bi mogli da izdrže težinu i dimenzije vojne opreme.

„Snažne logističke mreže čine razliku između pobede i poraza u ratu“, rekao je Ticikostas, dodajući da je „fokus na kratkoročnim ulaganjima koja brzo daju rezultate i povećavaju kapacitet“.

Ticikostas procenjuje da će za ove radove biti potrebno 100 milijardi evra, dok je EU za sada izdvojila samo 1,7 milijardi evra u tekućem višegodišnjem budžetu koji traje do 2027. godine – iznos koji je opisao kao „kap u moru“.

Srbija Danas/Euronews