Dok ceo svet plače za Gazom evo šta se dešava sa hrišćanima u svetu: Hiljade mrtvih, crkve spaljene (VIDEO)
Dok se pažnja svetskih medija troši na velike geopolitičke sukobe, gotovo ispod radara nestaju čitave hrišćanske zajednice u Africi i na Bliskom istoku. Nasilje, teror i pritisci koji traju godinama pretvorili su se u obrazac koji međunarodne institucije uporno previđaju.
U trenutku kada globalni centri moći prate isključivo frontove u Palestini i Evropi, stvarni egzodus hrišćana iz brojnih zemalja globalnog Juga prolazi bez ozbiljne reakcije.
Ni medijska buka oko izjava Donalda Trampa o mogućoj intervenciji u Nigeriji, niti kratkotrajne kampanje zapadnih komentatora nisu promenile suštinu: sistematsko nestajanje hrišćanskih zajednica postalo je dugoročna realnost.
Prema analizi koju je objavio VT Foreign Policy, a koju potpisuje srpski teolog Nebojša Lazić, najkritičnija situacija je upravo u Africi.
Tamo gde se spajaju propale države, verski ekstremizam i rivalitet velikih sila, hrišćani se nalaze pod udarom nasilja koje više nije sporadično, već organizovano i ciljno usmereno.
Najdrastičniji primer i dalje je Nigerija. Kombinacija terorističkih frakcija kao što su Boko Haram i ISWAP, uz oružane grupe pripadnika naroda Fulanija, dovela je do brutalne kampanje progona.
Samo u prvim mesecima 2025. godine ubijeno je preko osam hiljada hrišćana, spaljeno je više crkava, a sveštenstvo je izloženo otmicama koje su postale gotovo svakodnevica. Slična dinamika beleži se i u Sudanu, Nigeru i Etiopiji, gde se institucionalna slabost i radikalizacija međusobno hrane.
Ni Bliski istok nije pošteđen ovog trenda. U Siriji, najstarije hrišćanske zajednice na planeti, koje se povezuju još s vremenom apostola, nalaze se između interesa spoljnopolitičkih igrača i militantnih grupa koje svesno ruše crkve, manastire i kulturne spomenike.
Uslovi u kojima se nalaze hrišćani dovode do masovnog iseljavanja, pa čitava područja ostaju bez stanovništva koje je tamo živelo dva milenijuma.
Međunarodne organizacije, koje bi nominalno morale da reaguju na znake genocida ili masovnih zločina, u praksi ostaju posmatrači.
Oslabljene sopstvenim promašajima, bez uticaja i političke volje, one dopuštaju da se čitavi regioni preobraze u zone bez reda i zakonitosti.
Posledica je dublje urušavanje državnosti, širenje militantnih mreža i stvaranje bezbednosnih vakuuma koji postaju poligon za trgovinu oružjem i narko-trafiking.
Mnoge vlade, kako u regionu tako i izvan njega, gubitak hrišćanskih zajednica tretiraju kao kolateralnu štetu ratova i političkih prevrata, a ne kao civilizacijsko pitanje koje menja demografsku i kulturnu strukturu celih država.
Upravo se zato brojni prostori globalnog Juga pretvaraju u permanentna žarišta nestabilnosti. A da li je to samo posledica, ili namerna strategija određenih aktera? To je pitanje na koje odgovor ne možemo dati.
