VLADANJE I USPEH U CARSTVU KOSE: Aleksandar Sretenović o FRIZERSKIM trendovima u 2021. godini!
Šta danas znači biti uspešan frizer?
Nakon 25. godina postojanja, studio Aleksandra Sretenovića se svojom stručnošću i specifičnim pristupom frizerskoj profesiji izdvojio kao najprepoznatljiviji domaći brend na poljima frizure i mode koji trendove zapada unosi na velika vrata Beograda.
Ekipa portala Srbija Danas, imala je prilke da o počecima, trendovima, disku, 90-im godinama i osnivanju ovog jedinstvenog brenda na našim prostorima, popriča upravo sa osnivačem najpoznatijeg beogradskog frizerskog studija, Aleksandrom Sretenovićem.
Viktorija Bekam o ovome je ćutala 23 godine, sada je otkrila pravi RAZLOG SVOG ČUDNOG PONAŠANJA
Ne izgledate lepo na fotografijama?! Ako ovako NAMESTITE JEZIK ISPAŠĆETE KAO FILMSKA DIVA
Žene u Srbiji OBOŽAVAJU ove "RUŽNE ČIZME": Nikom nije jasno zašto neko želi da ih nosi (FOTO)
- Ja sam Aleksandar Sretenović, vlasnik i osnivač "Aleksandar team"-a i "Alekandar team" akademije.
- Mi smo uvek bili nekako malo alternativni u svom poslu. Uvek smo težili ka tome da ponesemo neku urbanu priču ovog grada, da ljudi koji bi želeli da budu drugačiji, budu jedinstveni, budu svoji - posećuju nas. Nismo želeli da budemo previše komercijalni iako izlazimo u susret i ljudima koji žele da budu komercijalni. Ono što nas čini jedinstvenim jeste vrhunsko šišanje i farbanje.
- Mi jako puno godina radimo na edukaciji našeg tima. To je zapravo ono po čemu se on i izdvaja. Koga god od nas izabrali za vašeg frizera, znajte da ćete dobiti maksimalan kvalitet. Ne može baš svako da se uklopi u naš tim. Ne možemo mi svi da razmišljamo isto i da budemo mašina. Ako ti ne poseduješ nešto urbano u sebi, teško je da možeš da se uklopiš u isti. Ono što je bitno je da je svakom od nas usađeno da bude kreativan i da prati svoje instikte.
- Tajna dugovečnosti leži u ljubavi prema poslu. Sledeće godine ćemo proslaviti 25. godina postojanja, i ja i dalje ne prestajem da tražim nove izvore, nove priče, inspiracije... Pokušavam da izvučem iz sebe maksimum i iskažem ga na najkreativniji mogući način. Ova situacija je donela mnoge nezgode, to se jako odrazilo i na posao. Sve se sada preselilo na društvene mreže. Mi ne možemo da radimo online, ali možemo da olakšamo mušterijama da mogu online da zakažu naše usluge, da ne moraju da čekaju danima za termin, ukoliko im je palo na pamet da se ošišaju baš sutra.
- Čovek mora da prati vreme i da mu se prilagođava. Uvek sam pokušavao da budem ispred svih, a to mi je London omogućio. Iskustvo koje sam poneo sa sobom iz Londona, prilagođavao sam sebi i svom timu, i po tome smo i postali poznati. Jedna urbana timska varijanta ovog grada. I kroz muziku i kroz rad, i kroz modu... Sve smo to mi - izjavio je Alekandar.
- Moj početak je jako čudan. Ja sam u vojsci počeo da se bavim frizerskim zanatom. Završio sam ugostiteljstvo, ali sam na kraju shvatio da je to zapravo nešto što me ispunjava. U to vreme sam imao ekipu koja je već radila ovaj posao, i družeći se sa njima, posmatrajući šta oni rade, uvideo sam da je to nešto jako kreativno. Tako sam u vojsci krenuo da šišam, a nakon vojske sam ozbiljnije ušao u celu tu priču. Javio sam se na prvi oglas za učenika, dobio sam posao i tako je sve počelo. Onog trenutka kada su počeli da me svrstavaju u rang sa ozbiljnim profesionalnim kolegama, mislio sam da je to plafon za mene, međutim to je za mene bio tek početak.
- Inspiraciju tražim u svakom modelu. Svaki model je inspiracija sama za sebe, pogotovo kada je u pitanju šta bi sve taj model mogao da ponese i iznese. Uvek smo nekako uspevali da pronalazimo adekvatne modele za ono što mi radimo. Jer, kakav frizer takve i mušterije, a mi smo se već nekako deklarisali, tako su naše mušterije zapravo postali i naši modeli.
- U poslednje vreme sve se nekako vrti oko paž frizure. Bio on u nekoj simetričnoj ili asimetričnoj formi, da li je slobodniji paž, na tu temu može svaša nešto da se odradi. Duge kose su uvek bile i biće ono što žene vole, tako da je taj trend dugih formi dugovečan. Ono što ja stalno ponavljam je da - nije bitna dužina kose bitno je da imaš frizuru. Tada naše umeće šišanja dolazi do izražaja, jer šišanje je umeće frizera.
- Ja odlučujem da otvorim salon u Beograđanci. Tada je, u to vreme, on bio jedini komercijalni studio. Krenuo sam kao muški frizer. Žene koje su volele kratke frizure dolazile su kod nas, ali se to meni nikada nije dopadalo jer nikada nisam uspevao da napravim mušku frizuru, a da ona izgleda ženstveno. Tek sam kasnije krenuo da se bavim ženskim tehnikama šišanja, kako se i na koji način odvaja kosa, pod kojim se uglom šiša i kojim se tehnikama dolazi do neke forme, i to mi se jako dopadalo. U samom startu prostor je izgledao jako skromno, sa tri radna mesta. Priču smo započeli moj brat i ja, on se taman vratio iz vojske. iz potpuno neke druge priče. Bavio se umetnošću - muzikom i imao je svoju grupu.
- Prve dve do tri godine je bilo opipavanje terena. Ja sam se u tom periodu takmičio i bio šampion Jugoslavije i šampion Beograda; išao na evropska prvenstva, i ja sam mislio da sam frizerčina par ekselans. Jer ja zaista jesam dostigao sve što je moglo da se dostigne u svetu frizeraja kod nas. Kada sam krenuo malo da putujem i kada sam otišao za London, ja sam se zapitao da li se mi bavimo istim poslom? Od tada je sve krenulo u totalnom drugom smeru. Onda je krenula edukacija sto se tiče kadra. Salon je renoviran četiri puta, prostirao se na 200 kvadrata, sa 28 zaposlenih. Izgledao je kao jedan lavirint koji je više ličio na klub nego na frizerski studio.Imali smo klubsko ozvučenje, svako je mesto imalo svoj monitor, napravili smo internu televziju ze naše reklame, slušala se urbana muzika jer tada je krajem 90-ih bio aktuelan tehno.
- Muzika je pratila puls salona. Nekada se dešavalo da u prostoru bude i po 50 ljudi. Ozbiljna energija! Kod nas nisu dolazili samo da se friziraju, već su naše mušterije dovodile i prijatelje na popodnevnu kafu, i zaista je to tada bio bolji izlazak od bilo kog drugog izlaska u gradu ili u nekom kafiću. Imali smo čak i drugi deo salona sa lajt muzikom gde su se radili pedikir, manikir, depilacija i solarijum. Onda se svake godine dešavao London i edukacija i kroz salon je prošao veliki broj učenika i frizera, ali nisu svi našli svoje mesto u toj priči, jer jednostavno nismo pripadali istom svetu. Oni koji su ostali poslednji, formirali su zapravo taj team po kome smo do dana danas poznati. Zajedno smo bili, i jesmo jako skladni i u istom smo fazonu sto je najvažnije.
- Najbitnija je posvećenost. E sad, šta to znači biti uspešan frizer? Mnogi sebe smatraju uspešnim frizerima, a možda to nisu. Bitno je da osetiš sebe, šta je to što tebi najviše prija. Da li želiš da se baviš svadbarskim frizurama, urbanim, prepoznatljivim.. Mi smo tu kao napravili brend jer smo drugačiji, i nekako nikada nisam gledao šta to drugi rade. Ono po čemu smo mi prepoznatljivi jesu naše mušterije, koje su istovremeno i naše reklame na ulici. Šišanje je otišlo dotle da to više nije samo tehnički deo već je postalo umetnost i vajanje. Moraš zaista mnogo da ulažeš u svoju edukaciju, da bi došao do tog uspešnog stadijuma da ti možeš da nateraš kosu da ona ide u smeru kako si ti zamislio. Mozda deluje malo nemoguće i nerealno, ali je istinito. Naterati kosu da ona vas sluša a ne vi nju. To je umetnost. Izvući iz kose maksimum.
- Dobro šišanje. Jer bez dobrog šišanja nema dobre frizure.
- Neprevaziđeni Entoni Maskolo i "Toni and Guy".
- Naš prvi katalog frizura, bio je ujedno i prvi katalog frizura objavljen na ovim prostorima. U taj prvi katalog uloženo je mnogo energije, mnogo truda, mnogo novca. Imali smo 26 modela koje smo tada pripremali i hteli smo sebe da predstavimo na najbolji mogući način u uslovima koji su tada vladali. To je bio onaj period 90-ih pre čitave priče o internetu gde ti nisi mogao da skines muziku, osim preko pojedinih medija. A tada su se, CD-i kupovali samo ispred SKC-a.
- A imali smo tu ideju da u taj projekat spojimo sve ono što smo zapravo mi. Na koji način mi to razmišljamo, i to u kom smo fazonu, i na koji mi to način šišamo kosu, koje su to frizure koje mi prezentujemo, na koji način farbamo kosu, šta je to interesantnije u našem pogledu prema urbanoj populaciji, koju muziku mi slušamo... Čuvena "Happy People" ekipa dj-eva na čelu sa Dj Laletom koja je u tom trenutku vladala Beogradskom scenom je napravila jedan mix, odnosno jedan muzički CD u čijem je omotu bio mini katalog na 26 strana sa 26 različitih frizura. Svaka je bila u par fotografija, zahvaljujući neprevaziđenom Nebojši Babiću koji je sve to zabeležio svojim fotoaparatom, Mariji Maćić koja je šminkala sve naše modele.... Angažovali smo najbolje ljude koji su mogli da iznesu to što mi želimo.
- Taj Promo CD je urađen u 1000 prmeraka i podeljen je mušterijama za Novu Godinu. Koliko traga je ostavio, govori i sama činjenica da su ljudi godinu dana kasnije dolazili u naš studio da kupe CD. To je bilo nešto neviđeno na ovim prostorima. Jednostavno osetili smo pravi momenat. Ja sam se sve vreme kroz sve te kolekcije koje smo radili interesovao za fotografiju. Moj otac se bavio iz hobija fotografijo, tako da sam imao od koga da učim zanat. Dosta modela sam ja slikao i predstavio na najbolji mogući način, iz upravo onog ugla kako ih ja vidim i doživljavam. Tako da su se sve ljubavi povezale sa onim sto ja radim u frizerskom poslu. Stvorili smo čitav jedan novi svet, od muzike, fotografije i mode.
- Prošle godine slučajno smo saznali da će se u okviru "Serbia Hair Fair"-a, sajma u Novom Sadu, organizovati takmičenje za najbolji frizerski studio, za najboljeg muškog frizera i najboljeg ženskog frizera. Postojale su određene predispozicije. Ceo ciklus odabira takmičara je trajao 6 meseci. Bilo je potrebno poslati određeni broj radova, pa bi se na kraju prvih 5 izabranih kandidata takmičilo na licu mesta za tu prestižnu nagradu po svim kategorijama. Tada smo proveli 48h u Novom Sadu. Gde smo mi osvojili sve nagrade! (smeh)
Pored takmičenja mi smo sutradan na toj velikoj sceni radili i seminar. Bilo nas je oko 30ak sa svim našim modelima. Bilo je to 48h ozbiljnog posla. Napravili smo par kratkih filmova, odslikali kolekciju u raznim ambijentima... Bila je to kompletna priča, sa sve mojim rođendanom, koji je došao kao šlag na tortu. Izdvojio bih takođe seminar u kulturnom centru "Vlada Divljan". Bila je to najlepša scenografija, na pozorišnim daskama, cela ta priča bila je nešto neverovatno. Ono što bih lično izdvojio kao svoj veliki uspeh je edukacija frizera. Toliko uspešnih frizera radi sada u ovom gradu i ima svoje frizerske salone.
- Takođe, ne bih izostavio ni kataloge frizura koje smo štampali, koji nisu bili predstavljeni virtuelno. Kolekcije frizura koje smo odradili, seminari u "Interkontinentalu" pred 500 ljudi, koji gleda to što vi radite. Jer mušteriju možeš da slažeš, ali frizere teško (smeh). I naravno da ne izostavim i marketing kojim smo se jako puno bavili i kojim se i dalje bavimo. Još iz perioda kada je marketing bio misaona imenica, mi smo tada 1999. godine imali prvi veb-sajt na ovim prostorima. Šta god činili, šta god radili, bez obzira na način razmišljanja, ljudi su oduvek poštovali ono što radimo. E, to je jedan od najbitnijih uspeha.
- Proteklih godina svi rade balejaževe, sve je isfenirano na lokne i sve je isto. Jeste nosivo, ali treba biti mnogo kreativniji u farbanju nego što je to sada trenutno. Ono čime smo se mi uvek vodili to je da mi naše šišanje istaknemo bojom. Boja je ta koja nosi težinu cele frizure. Čitava kretivnost leži u boji. Dosta se koriste sada pastelne boje, odnosno nijanse: zelena, narandžasta, žuta... Što se tiče frizura, paž je frizura koja će i dalje da se nosi, to definitivno. On je neverovatna inspiracija, vekovima unazad. Definitivno najteža disciplina što se tiče šišanja. E sada, ko ima smelosti da to uradi malo asimetrično i da se to doradi sa nekom interesantnom bojom... Uglavnom mlađe osobe sebi dozvoljavaju taj momenat. Takođe, vraćaju se disko frizure 70ih, 80ih, samo u malo preciznijim, unapređenijim formama, prilagođene vremenu. Jer disko je ipak disko.
- Nemojte da se šišate u izolaciji! - završava kroz smeh Aleksandar Sretenović, za portal Srbija Danas.