Sećanja iz detinjstva pretočena u umetnost: Srpkinja iz Amerike za SD o svojim radovima koji čuvaju prošlost - minijature koje vraćaju toplinu jugoslovenskog doma (FOTO)

Unikatni radovi ne samo da imaju estetsku vrednost, već i nose lični pečat umetnika, zbog čega ih kupci rado biraju kao detalje za svoj dom ili poklon dragim osobama. Kroz minijature (diorame) koje podsećaju na detinjstvo, zajedništvo i vrednosti nekadašnje Jugoslavije, Aleksandra Petrović vrlo vešto oživljava duh prošlih vremena i deli ga sa našim ljudima širom sveta.

Svoju inspirativnu priču o tome kako je od prvog ručno napravljenog magneta stigla do muzeja i izložbi Aleksandra Petrović, Srpkinja koja danas živi i stvara u Americi, odlučila je da podeli sa čitaocima našeg portala.

Prva minijatura - sećanje sa sela

Kako sama kaže, sve je krenulo spontano. Aleksandrin prvi rad zapravo je bio uspomena na detinjstvo i vreme provedeno kod tetke na selu u Sremu. 

Kuhinju sa naranžastim elementima i cvetnim pločicama, tipičnu za jugoslovenske domove sedamdesetih i osamdesetih godina, Aleksandra je u minijaturi dočarala do najsitnijih detalja – od emajliranog lonca na šporetu, do starinskih tegli za šećer i kafu.

- Nisam znala šta ću sa tom minijaturom, pa sam se setila da na poleđini zalepim magnet i tako je nastao dekor za frižider. Ljudi koji prate moj rad na Fejsbuku oduševili su se i svojim komentarima mi dali vetar u leđa da nastavim dalje i počnem da pravim magnete koji, kako kažu, "bude nostalgiju na neka lepša, prošla vremena"- objašnjava Aleksandra za naš portal.

Personalizovani radovi i dijalozi sa publikom

Magnete najčešće naručuju ljudi koji žele da očuvaju lična sećanja, dok diorame izrađuje na osnovu sopstvenih uspomena. Kada joj zatreba detalj kojeg ne može da se seti, prijatelje i pratioce sa društvenih mreža zamoli da joj pomognu fotografijama.

- Zajedništvo je naš najveći dar. Iako živim u Americi, komunikaciju sa našim ljudima održavam preko društvenih mreža. Počašćena sam što su uz mene i kada imam loše dane, kada pogrešim u toku rada – oni mi daju podršku da prebrodim te trenutke, a onda se zajedno radujemo kada uspem da uradim nešto dobro - iskrena je Aleksandra.

Proces stvaranja - ručni rad

Izrada jednog rada je izrazito kompleksna i sastoji se iz više faza. Svaka minijatura je unikatna, iako neki motivi liče jedni na druge, to zapravo nikada nisu dva ista rada.

- Postolje pravim od balza maketarskog drveta koje seče, šmirgla, obrađuje i oblikuje u željenu formu. Sama izrada postolja može da traje danima, ne zbog vremena provedenog u radu, već zbog procesa kroz koji prolazi. Kada završim podlogu ili kutiju, krećem na delove po meri – od drveta, gline i raznih drugih materijala. Za jedan magnet potrebno je do deset dana, dok mini scena može da traje mesec, dva, pa čak i tri, zavisno od kompleksnosti - pojašnjava nam Aleksandra.

Od porodičnog biznisa do kreativne radionice

Promena života i odlazak u daleku Ameriku, našoj Aleksandri nije teško pao.

- Kako smo imali sve pripremljeno za naš dolazak, ova promena mi nije teško pala. Ovde imamo firmu Safe Cargo Line, Inc. čiji je moj suprug direktor, a ja imam privilegiju kliznog radnog vremena i dosta slobodnog prostora. Upravo to vreme ispunila sam vraćajući kreativnost u svoj život - navodi ona.

Skoro svake godine dolazi u Beograd i sarađuje sa muzejima. Njeni radovi stalno su izloženi u Muzeju slatkiša u Novom Sadu i Beogradu, kao i u Muzeju Žeravica u Novom Miloševu. 

Trenutno radi na scenama koje će biti predstavljene na velikoj izložbi planiranoj za oktobar 2026. godine u Kući Đure Jakšića, inače, jednoj od najstarijih kuća u Beogradu u Skadarskoj ulici koja ima posebno mesto u kulturno-umetničkom životu grada budući da čuva sećanje na velikog srpskog pesnika i slikara.

Upornost i istrajnost kao ključ uspeha

Kako naglašava, što duže radi, to je kreativnija, a svaku ideju koju osmisli, trudi se i da je ostvari. Ipak, nije sve tako jednostavno kao što izgleda.

- Često naiđem na prepreke i potrebno je mnogo truda da ih prebrodim. Nekada ne uspem iz prve, pa bacim rad i krenem ispočetka dok ne dođem do onoga što sam zamislila. Smatram sebe upornom osobom i kada nešto osmislim, ne odustajem dok ne realizujem. Granice u stvaralaštvu uvek postoje – neko je talentovan za jednu vrstu rada, neko za drugu, ali svaki hobista ili kreativac mora da istraži šta mu najviše leži i tome da se posveti - priča Aleksandra za naš portal.

U početku je, kaže, bila "svaštara", isprobavala je sve moguće tehnike, ali tek kada je pronašla onu koja joj donosi unutrašnje zadovoljstvo, znala je da je na pravom putu.

- Onog trenutka kada shvatite da vam određeni rad donosi zadovoljstvo i da jedva čekate svaki trenutak da mu se posvetite, onda znate da ste pronašli svoj kreativni kutak unutar sebe. Bez obzira koliko proces bio težak i kompleksan, tada u stvaranju zaista uživate - zaključuje Aleksandra.

Primetno je da je jugonostalgija i dalje prisutna među našim ljudima, stoga su minijature naše Aleksandre Petrović mogli bismo se složiti da radovi naše umetnice nisu samo ukrasi, već podsećanja na jedno doba u kojem su jednostavnost i bliskost činili osnov svakodnevice. 

Zato njeni radovi otkrivaju atmosferu vremena o kojem su mlađe generacije samo slušale, ali ga nisu proživele. Na taj način, Aleksandrina dela postaju most između prošlosti i sadašnjosti, čuvajući uspomene od zaborava.

Srbija Danas