"Predstavu igrao bez plućnog krila" Ovako su izgledali poslednji dani legendarnog Bate Stojkovića - Biti glumac, pa to mi je život
Danilo Bata Stojković, veliki srpski glumac, umro je na današnji dan, 16. marta 2002. godine.
Bio je izuzetnog dara i retke profesionalne posvećenosti. Ne samo kao glumac nego i kao ličnost.
Ostavljao je Danilo Bata Stojković osoben, nezaboravan trag, kako u teatru tako na filmu, ali i u istoriji srpske kulture uopšte.
Izneli ga na scenu
Bata Stojković je doslovno iz bolnice dolazio na posao.
Poslednjih dana ni o čemu nije želeo da razgovara osim o fudbalu i pozorištu.
Kako je njegov kolega Milan Caci Mihajlović jednom rekao, na 300. izvođenje "Korešpodencije" Duško Kovačević i inspicijent su ga bukvalno doneli na predstavu.
- Odigrao je u dahu, ali sa jednim plućnim krilom.
Kasnije su Bata i Caci "proslavili" kraj predstave sa po čašicom viljamovke u tišini.
- Tako je i bilo, sećam se po fotografiji. Sedimo Bata i ja, on sa cigaretom i čašom ruci. To je bio naš rastanak - pričao je Caci.
Bata Stojković o životnom pozivu:
"Biti glumac, pa to mi je život. To je svrha mog života. Ne razumem kad kažu: on kao pisac i kao čovek, on kao glumac i kao čovek… Pa kakva je to podela, ja to ne razumem."
Teško bolestan izašao na scenu
Osam dana posle 300. "Korešpondencije", 13. februara 2002. odigrao je svog poslednjeg "Profesionalca".
Slovenački studenti koji su se zatekli te zime u Beogradu su tražili da pogledaju legendarnu predstavu "Profesionalac", u kojoj je Bata bio maestralan kao bivši DB-ovac Luka Laban, i agitovali na sve moguće načine. On je samo zbog njih teško bolestan izašao na scenu.
Dva dana kasnije, 15. februara, opet je otišao u bolnicu. Preminuo je 16. marta.
Poznato je i da se Bata nije libio ni da komentariše društvene i političke (ne)prilike. Februara 1991, između ostalog, kaže:
"Vidim kako prijatelji kukaju i zapomažu. Nije to da kažeš: aha, sutra će biti bolje. Nema, bre, na vidiku budućnosti! Pametan čovek zna da ova situacija ne može da legne nikako za 50 godina. Sva sreća što je ovo malo lakoveran narod, lucprdast nam je narod, pa veruje da će za dve-tri godine biti nešto. Inače bi, da su ozbiljnija neka nacija, otišli u očin, svi!"
