Домаћа индустрија прерађеног воћа и поврћа суочава се са растућим захтевима ЕУ тржишта: Без модернизације и боље стратегије извоза нема дугорочног раста
Извоз прерађеног воћа и поврћа све више зависи од способности произвођача да обезбеде стабилан квалитет, следљивост, веће количине и препознатљив наступ на тржишту. За Србију, која значајан део ових производа пласира у Европску унију, кључни изазов више није само производња, већ и јачање поверења купаца, боља контрола сировине и изградња репутације поузданог добављача
Како повећати извоз прерађеног воћа и поврћа на тржиште Европске уније једна је од важних тема овогодишњег Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду. Ово питање додатно је добило на значају након недавних случајева проналаска кадмијума у малинама из Србије и хепатитиса А у миксу воћа једног прерађивача, који су поново отворили тему квалитета, следљивости и контроле домаћих производа намењених извозу.
Саветник председника Привредне коморе Србије Вељко Јовановић у разговору за Biznis.rs истиче да је за разумевање извоза прерађеног воћа и поврћа важно разликовати тржишну логику домаћих брендова и смрзнутог воћа. Како наводи, честа је заблуда да је смрзнуто воће у малим паковањима полупроизвод, иако је реч о готовом производу у који је уложено много новца, технологије и рада.
- Та производња је врло озбиљна и скупа и у њу је неопходно уложити много новца и технологије. Притом, изградња једне савремене хладњаче или погона за лиофилизацију скупља је од фабрике џема, што говори о озбиљности и трошковима ове производње - објашњава Јовановић.
Привате лабел или сопствени бренд
Када је реч о производњи џемова, сокова и других прерађевина, постоје два основна пута – производња за велике трговачке ланце кроз привате лабел модел или развој сопственог бренда.
Према Јовановићевим речима, привате лабел може донети стабилан пласман, али носи и ризике, јер се производња често прилагођава једном великом купцу и конкурентној цени. Тиме се, упозорава, може смањити простор за друга тржишта и повећати зависност од једног партнера.
- Такав модел себи углавном могу да приуште већи играчи, који имају довољно капацитета да део производње раде за друге брендове, а део за сопствени производ - указује Јовановић.
Са друге стране, наступ са сопственим брендом захтева значајна улагања у маркетинг, дистрибуцију и позиционирање на тржиштима на којима Србија још није довољно препозната. Јовановић оцењује да домаћи произвођачи не би требало да се ослањају на уверење да је Србија аутоматски препозната као земља најбољег воћа.
Како каже, крајњем купцу у Немачкој порекло из Србије не значи нужно много, јер је логично да ће пре посегнути за производом који му је познатији и ближи.
Сировинска база слаби, контрола мора бити јача
За конкурентност на европском тржишту, према његовој оцени, кључни су велики и озбиљни произвођачи који могу ценовно да парирају конкуренцији, али и снажније улагање у маркетинг и репутацију Србије као поузданог добављача.
- Маркетинг је кључан, али када кажем маркетинг мислим и на позиционирање Србије као бренда који је препознат као квалитетан и поуздан. Ту нас чека још много посла и мислим да је то кључно у овом тренутку - каже Јовановић.
Он указује и на проблем сировинске базе домаћег воћа, која, како оцењује, није у најбољем стању. Управо у томе види један од разлога за повећану потребу за увозом и реекспортом, посебно код малине.
- Некада смо производили 80.000 тона малине, а сада око 18.000 тона. Да бисмо остали присутни на тржишту морамо да увозимо робу и наступамо као трговци, што је легитимно - наводи Јовановић.
Додаје да увезена роба подлеже строгој контроли Управе за заштиту биља, али да инциденти ипак могу да се догоде. Због тога су, уз количине и конкурентност, за извоз све важнији следљивост, стандарди и поверење купаца.
Према проценама ПКС, око 60 одсто домаћег прерађеног воћа и поврћа завршава на тржишту Европске уније, док значајан део извоза иде и у ЦЕФТА регион, због близине тржишта и једноставније трговине.
Међу најзначајнијим извозним производима издвајају се сокови и воћне каше, које су захвалне за транспорт и складиштење.
- Када направите воћну кашу она може дуго да стоји у асептик врећама и бурадима, без потребе за великим складишним капацитетима и са доста дугим роком трајања, што је врло захвално за рад - каже Јовановић.
Привредна комора Србије покренула је и нови дигитални каталог за извознике смрзнутог, сушеног воћа и поврћа и топле прераде, намењен повезивању домаћих компанија са иностраним партнерима.
- У питању је једноставан и свеобухватан каталог за извознике, у ком инострани партнер може лако да пронађе домаћу фирму по категорији производа, стандардима које поседује и извозним капацитетима - закључује Јовановић.
