Ево шта значи флексибилна примена ЕЕС на граници: У једној ситуацији радиће као прекидач - овде је све детаљно објашњено

Иако је ова вест већ одјекнула, важно је додатно разјаснити како ће све функционисати на терену. Већ се неко време говори о томе да ће у периодима појачаног саобраћаја постојати флексибилнији приступ примени овог система. Изјава Јелене Вујић Обрадовић, генералног конзула Србије у Солуну, сада је то и потврдила - управо оно чему су се многи путници надали током летњих месеци.

Ипак, треба одмах разјаснити једну кључну ствар – не постоји и не може постојати званичан документ којим се ЕЕС систем "укида" за грађане Србије. Разлог је једноставан: реч је о јединственом правилу Европске уније које важи за све земље Шенгена. Ниједна држава појединачно не може направити изузетак само за једну нацију без кршења тих правила. Слична ситуација важи и за друге земље ван ЕУ, попут Велике Британије, где се овакве одлуке такође не формализују на нивоу целокупне Уније.

Зато се решење проналази у пракси, а не на папиру.

Како то изгледа на самим границама? У ситуацијама када нема већих задржавања, процедура ће се спроводити по правилима – узимање биометријских података, фотографисање и унос у систем. Међутим, слика се мења када наступе летње гужве, са колонама дугим километрима, високим температурама и хиљадама путника.

У таквим околностима, примена ЕЕС-а за сваког појединачно значила би вишесатна чекања и потпуни застој на прелазима. Управо зато долази до привремене обуставе његове примене - не формално, већ оперативно. Граничне службе тада прелазе на убрзани режим рада: проверава се пасош, евентуално постави кратко питање и путници се пропуштају без додатних процедура попут узимања отисака прстију или фотографисања.

Ово није само претпоставка - већ је виђено у пракси. Током првомајских празника, када су гужве биле изражене, систем се није примењивао како би се избегла вишесатна задржавања.

Важно је, међутим, разумети да ово не значи да ће неко имати привилегован пролаз или прескакати колоне. Редослед чекања остаје исти за све. Разлика је у брзини обраде на самом прелазу – када нема додатних процедура, задржавање траје знатно краће, што убрзава проток целе колоне.

И ноћни сати не гарантују аутоматску примену или обуставу система. Кључни фактор је искључиво стање на граници – ако постоје гужве, ЕЕС се неће примењивати, без обзира на доба дана.

Такође, треба имати реална очекивања: гужве на границама нису новина и постојале су и пре увођења ЕЕС система. Празници, смене туриста и врхунац сезоне редовно доносе појачан саобраћај. Суштина ове флексибилности јесте да се избегне додатно успоравање у таквим тренуцима.

Иако је званично поменут период до краја августа, није искључено да се слична пракса настави и у септембру, уколико се задрже веће гужве - као што је то већ случај у мају.

Најједноставније речено, примена ЕЕС система функционише као прекидач: када су гужве велике – систем се привремено "искључује", а када их нема – поново се укључује.

Важно је нагласити и да овакав приступ није искључиво резултат добрих односа Србије и Грчке, већ и реалног стања на терену. Велики број туриста из Србије и оптерећење копнених прелаза захтевају практична решења како би се избегли колапси.

Када се говори о "привилегованом приступу", то не значи посебан правни статус, већ једноставно - бржу обраду у тренуцима када би строга примена процедура довела до застоја.

На крају, најреалније и најправедније решење у периодима највећих гужви јесте да се овакав режим примени на све путнике, без обзира на држављанство. У таквим ситуацијама, циљ је јасан - обезбедити што бржи и ефикаснији проток, без непотребних подела међу људима.

Србија Данас/Грчка Инфо