КАКО ЈЕ ПАНДЕМИЈА СПАСИЛА ДОМАЋУ МАЛИНУ: Килограм тренутно три евра, цена свакодневно расте
Посебно се итиче повољан минерални састав, садржај витамина Ц, К и Б.
Одавно малина, било свежа или смрзута, није била траженија и скупља на светском тржишту као сада, залихе овог воћа више да нема, а главни разлог за пораст потражње на глобалном нивоу су култура исхране и доказана лековита својства "црвеног злата".
Ово тврди др Александар Лепосавић, један од наших највећих стручњака у области малинарства који каже да овакав тренд, и по питању потрошње и цене, није имала од 2005. године, а изазвала га је ситуација са корона вирусом.
ПАНДЕМИЈА УДАРИЛА И НА НАЈБОГАТИЈЕ: Драстично опала продаја луксузне робе
КОРОНА ГАЗИ РЕДОМ: На југу Србије 80.000 људи остало без посла, затворено 96 фирми
ЗАПОЧЕО ЕКОНОМСКИ ОПОРАВАК? Наде положене у једну руду, цене црвеног метала на највишем нивоу у последњих осам година
Као пример наводи САД која је 30. септембра на залихама имала 12 одсто мање малине него у истом периоду прошле године.
- Са свим непознаницама и развојем ситуације са короном, бројне земље – произвођачи малине, имали су великих проблема око производње, организације бербе и пласмана, јер купци нису имали довољно релевантних информација о томе да ли се вирус преноси конзумирањем јагодастог воћа. Неколико лабораторија у свету је потврдило да не постоји апсолутно никаква опасност од преношења вируса, што је уз бројна ранија и инензивирана нова истраживања о хранидбеним и лековитим истраживањима довело до скоковитог раста, - каже др Лепосавић.
У резултатима истраживања, напомиње он, посебно се итиче повољан минерални састав, садржај витамина Ц, К и Б. Конзумирање релативно малих количина малине, која има алкализујућа својства и минерале калцијума и калијум, доприноси побољшању стања код оболелих од гихта, реуматизма и артритиса, због регулисања садржаја мокраћне киселине. Показало се да антиоксиданси малине смањују ниво холестерола и триглицерида у крви, као и ризик од хипертензије.
- По мени је кључни разлог због чега потрошачи преплашени корона вирусом више конзумирају малину и друго јагодасто воће током пандемије је што она противупално делује на бројне процесе у оганизму човека - напомиње овај стручњак.
Повећана тражња дошла је у години када је род малине подбацио у свим земљама које важе за највеће произвођаче свету, на шта су првенствено утицале неповољне временске прилике.
После бербе у априлу, појашњава др Лепосавић, Чиле је брзо продао својих 35.000 тона пре свега развијеним државама које су се потом окренуле европским произвођачима.
- То је утицало и на раст тражње за нашом малином, самим тим и скок цене, а не радне групе, тела, национални савет, малинарска удружења, асоцијације, њихови представници. Српски роленд је премашио три евра и даље расте, али осим уговорених колилчина више га нема у хладњачама. Свеукупна ситуација опомиње да се мора радити на неговању тржишта и неким стварима које су код нас запостављене и изложене негативној кампањи зарад неких шпекулативних намера, као шту су приче да је наша производња проблематична, да је хигијена на лошем нивоу, да су хладњаче лоше опремљене а стандарди лоши - износи др Лепосавић.
Повољна ствар за српске малинаре, наставља, је што већ сада, због сталног раста тражње за овим воћем, потписују много уносније уговоре са откупљивачима него што је био случај за овогодишњи род.
Тренутни дефицит за малином, потенцира др Александар Лепосавић, не може значајније да надомести ниједна земља у свету што отвара велику шансу домаћим произвођачима.
- Не бих саветовао да одмах подижу нове засаде без добро обезбеђених услова за ову врсту производње, јер малина тражи одговарајуће земљиште и квалитетан садни материјал кога нема довољно у свету. Најповољнија могућност је да посвете већу пажњу постојећим засадима и из њих извуку максимум - препоручује стручњак из области малинарства.
