НАШЕ ПОВРЋЕ ВОЛИ ЦЕО СВЕТ: Немци од нас купују и замрзнуту паприку

Од замрзнутог поврћа највише се на другим тржиштима продају печурке, паприка, мешано поврће, кукуруз шећерац и грашак. Кромпир и свеж парадајз највише одлази у Црну Гору, а наш свеж парадајз навелико извозимо и у Мађарску. Домаћи замрзнути кукуруз шећерац купују у Ираку, Белгији и Француској, а лубенице Немци и Чеси. Белгијанци и Немци од нас купују и замрзнуту паприку.

Немачко тржиште снабдева се на овдашњем тржишту и свежим корнишонима, који се у Немачкој прерађују. Године 2024. корнишони са 150 хектара у општини Жабаљ, са просечним приносом од 23 тоне по хектару (3.450 тона), завршили су у немачким теглама.

Замрзнути грашак продајемо у Хрватску, Северну Македонију и Босну и Херцеговину, која од нас купује и свежу паприку. Шаргарепу извозимо у Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Бугарску. Највећи произвођачи шаргарепе на Балкану су повртари из Бегеча, надомак Новог Сада. Са око 600 хектара сваке године продају у извоз 20.000 тона шаргарепе.

Један наш професионални произвођач црног лука казао је за Дневник да ће продати целокупну овогодишњу производњу од 450 тона у Албанију и БиХ, док његов пословни партнер из Драча, у Албанији, годишње купи из Србије од 6.000 до 7.000 тона овог поврћа.

- То је извоз само једног домаћег повртара и једног иностраног велетрговца, а има још наших повртара-извозника и великих купаца из Албаније, као и из бивших југословенских република који тргују црним луком са наших њива - напомиње саговорник Зорке Делић за Дневник.

Годишње имамо 1,6 милиона тона поврћа

У вишегодишњем просеку поврће се у Србији гаји на 110.000-120.000 хектара, од чега је 5.000-6.000 хектара производња у заштићеном простору, у оквиру које је 3.000 хектара привременог заштићеног простора. На овим површинама добије се око 1,2 милиона тона поврћа, уз додатних приближно 400.000 тона произведених у баштама и окућницама.

Недостижни у производњи зачинске паприке су повртари из општине Бачки Петровац. Ове сезоне имали су чак 4.000 тона паприке за познате домаће купце и једног страног прерађивача из Хрватске. Више од 90 одсто те производње се извезе, а свега десетак посто остане домаћем тржишту.

По речима доцента др Ђорђа Војновића с Пољопривредног факултета у Новом Саду, поврћа имамао довољно за домаће потребе и за извоз.

- Србија остварује знатан извоз поврћа, али је у укупним билансима и даље присутан већи увоз, нарочито плодовитог поврћа, посебно у зимском и ранопролећном периоду. То указује да проблем није у квалитету домаће производње, већ у организацији тржишта, складиштењу и уговреном пласману - истакао је доцент др Војновић.

Наше поврће је тражено на страним тржиштима, пре свега због високог квалитета, који се огледа у већем садржају биоакитивних једињења, добром укусу и ароми и могућности дужег чувања. Уз то, домаћи повртари имају устаљену праксу класирања и паковања производа у складу са домаћим и међународним стандардима, што је важно за извозна тржишта. Земље ЕУ и ЦЕФТА региона до сада су највећи купци поврћа из Србије. У последње време расте и интересовање појединих азијских тржишта за домаће поврће, посебно за хладно прерађено.

Србија Данас/ Телеграф