НБС упозорава: Ако видите овај детаљ, новчаница је фалсификат

Народна банка Србије саопштила је данас да је у првих девет месеци 2025. године у поступку експертске анализе откривено укупно 3.750 фалсификованих новчаница, од чега 1.337 комада динара и 2.413 комада ефективног страног новца.

У структури фалсификованих динарских новчаница, доминантно учешће имају апоени од 2.000 динара (79,66%), затим 500 динара (7,93%) и 1.000 динара (7,70%). Укупна номинална вредност фалсификованих динарских новчаница износи 2.561.820 динара.

Када се посматра ефективни страни новац, највећи број фалсификата односи се на евро – укупно 2.019 комада, најчешће апоена 100 и 200 евра. У истом периоду откривено је и 394 комада америчких долара, од чега највише апоена од 100 долара.

Посматрано по номиналној вредности, фалсификоване новчанице евра чине 85,24% укупне вредности фалсификата, долара 8,77%, а динара 5,99%. Према извештају НБС, на милион комада оригиналних новчаница у оптицају откривено је у просеку 1,98 комада фалсификованих, док је на милијарду динара у оптицају откривено 4.593 динара фалсификата.

У истом периоду извршена је и анализа 400 кованица евра апоена 1 и 2, при чему је утврђено да је 36 комада апоена 2 евра фалсификовано.

Како препознати фалсификат?

Први знак сумње је текстура папира - права новчаница је чврста и благо храпава. Када се окрене према светлу, на њој мора бити видљив водени жиг и безбедносна нит. Холограмски елементи и траке мењају изглед при померању, а боје и микродетаљи су јасни и прецизни.

Фалсификати често имају лош квалитет штампе, бледе или превише јарке боје и неуједначене ивице. Ако сумњате у аутентичност новчанице, не враћајте је особи од које сте је добили, већ је одмах однесите у банку или полицију.

Проверите папир и текстуру

Оригинална новчаница има чврсту и благо храпаву текстуру, док фалсификат често делује глатко или пластично. На правим новчаницама постоје рељефно штампани делови, попут натписа и броја апоена.

Погледајте према светлу

Праве новчанице имају водени жиг који приказује лик или број и безбедносну нит која пролази вертикално кроз папир.

Проверите холограм или траку

Евро новчанице имају холограм који мења изглед када се помера, док динарске имају метализовану заштитну траку са натписом и апоеном.

Обратите пажњу на боје и детаље

Фалсификати често имају испране или прејаке боје, а микроштампа је мутна или нечитка. Рубови могу бити неуједначени.

УВ заштита

Под УВ лампом оригиналне новчанице имају светлеће елементе (натписи, бројеви или симболи), док фалсификати најчешће немају такву заштиту или изгледа неуредно.

Зашто су баш ове новчанице најфалсификованије?

Фалсификатори бирају новчанице које су у свакодневном оптицају јер тако имају највеће шансе да их "прогурају" незапажено.

• Новчаница од 2.000 динара је у Србији једна од најчешће коришћених за плаћање роба и услуга.

• Новчаница од 100 евра је најпопуларнији апоен у готовинским трансакцијама широм Европе и често се користи и у Србији - од купопродаја до мењачница.

Лако се дају у промет без сумње

Апоени од 2.000 динара и 100 евра нису ни превише мали ни превише велики - довољно су "уобичајени" да продавци и грађани често не проверавају њихову аутентичност детаљно, поготово у брзим трансакцијама (продавнице, кафићи, пијаце).

Фалсификатору је "економски" исплативије да фалсификује апоен од 100 евра него, на пример, 10 евра - јер исти напор доноси већу незакониту добит.

Слично важи и за 2.000 динара: то је највећа новчаница која се често користи, па се лакше пласира од апоена од 5.000 динара, који изазива више сумње.

Навике грађана иду у корист фалсификаторима

Већина грађана не проверава новчанице ако износ "делује уобичајено". Људи чешће контролишу веће апоене (нпр. 5.000 РСД или 200 ЕУР), док новчанице од 2.000 динара и 100 евра лакше промакну непримећене.

Фалсификатори циљају најраспрострањеније и најпрактичније апоене - такве новчанице циркулишу брже, лакше се дају у промет и мања је вероватноћа да ће неко проверити њихову аутентичност. Зато их и Народна банка Србије означава као најризичније за фалсификовање.

Србија Данас