Председник Вучић сумња у ново одлагање за Србију: Оно што је била политичка игра, сада би могло да удари по џепу грађана

Ако се то заиста догоди, последице ће бити вишеслојне – од енергетске безбедности, преко економије, па све до џепова грађана.

НИС, у већинском власништву руске компаније Гаспром њефт, кључни је играч на домаћем тржишту нафте и деривата. Евентуално укидање изузећа од санкција значило би да компанија више не би могла да послује у досадашњем обиму, да обезбеђује сирову нафту из Русије, нити да несметано користи међународне финансијске токове.

За Србију то отвара неколико проблема:

Снабдевање горивом: Ако се прекине доток руске нафте, НИС би морао да се ослони на друге изворе, пре свега преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ). То значи скупље набавке и зависност од политичке воље држава кроз које енергенти пролазе.

Раст цена: Више набавне цене сирове нафте директно би се прелиле на бензинске пумпе. Грађани могу очекивати скупљи бензин и дизел, што би се ланчано одразило на трошкове транспорта, хране и других производа.

Буџетски удар: НИС је један од највећих пореских обвезника у земљи. Ако компанија упадне у проблеме са снабдевањем и продајом, смањиће се и њени приходи, а самим тим и прилив у државну касу.

Геополитички сигнал: Прекид одлагања санкција био би и политичка порука – да Запад очекује од Србије јасније дистанцирање од руског енергетског утицаја и веће приближавање европској енергетској политици.

Вучићева изјава јасно сугерише да држава нема пуно маневарског простора. Ако санкције ступе на снагу, пред Србијом је избор: или ће убрзано тражити нове добављаче и канале снабдевања, или ће ризиковати енергетске поремећаје и раст цена који грађани најдиректније осећају.

Другим речима – оно што је до сада била политичка игра одлагања, сада би могло постати конкретна економска реалност за сваког грађанина Србије, пише Телеграф.