Пресудан тренутак за Србију и Балкан: ЕУ сутра одлучује о наредних пет година сарадње

Европски парламент ће у четвртак, 13. новембра, гласати о предлогу продужења трговинских повластица за Србију и земље Западног Балкана до 2030. године.

Ова иницијатива, која предвиђа измену постојеће уредбе ЕУ, има за циљ наставак трговинске интеграције региона са Европском унијом.

Уредба која се тренутно примењује важи до 31. децембра 2025. године и омогућава слободан улаз одређених пољопривредних производа са Западног Балкана на тржиште ЕУ, као и приступ глобалној тарифној квоти за вино. Према предлогу, овај оквир биће продужен за још пет година, чиме ће се ојачати ЕУ посвећеност трговинској интеграцији овог региона.

Ко припада Западном Балкану

Трговина између ЕУ и Западног Балкана има кључну улогу у политичком и економском повезивању региона са Унијом. Овај регион обухвата Албанију, Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Црну Гору и Србију, а ЕУ је њихов најважнији спољнотрговински партнер, са уделом од око 62 одсто у укупној робној размени.

Иако трговина са Западним Балканом чини само око 1,7 одсто укупне трговине ЕУ, она је од стратешког значаја за стабилност и економски развој оба региона.

Према подацима Европске комисије, укупна трговина између ЕУ и Западног Балкана прошле године износила је 83,6 милијарди евра, што представља раст од 29 одсто у односу на претходну годину. Најважнији производи које ЕУ увози из региона укључују машине, основне метале, минералне производе и хемикалије, док су из ЕУ у регион доминантно извођени исти производи, као и транспортна опрема.

Четврт века процеса

Трговински односи између ЕУ и Западног Балкана темеље се на Процесу стабилизације и придруживања (ПСП), који је започео почетком 2000-их. Овај процес представља политички и правни оквир за постепену економску интеграцију земаља Западног Балкана у Унију.

Кроз овај оквир, свака од земаља региона потписала је Споразум о стабилизацији и придруживању (SSP), који омогућава успостављање зоне слободне трговине и постепено усклађивање са законодавством ЕУ.

У новембру 2023. године, Европска комисија усвојила је План раста за Западни Балкан, који има за циљ да региону пружи користи које долазе са јединственим тржиштем ЕУ, пре него што земље званично постану чланице. Овај план укључује и потписивање споразума о оцени усаглашености (АЦАА), који би омогућио лакши приступ тржишту ЕУ за произвођаче из региона.

Земље Западног Балкана од 2025. године примењују и ревидирана правила Паневро-медитеранске конвенције о пореклу робе, која поједностављују трговину са ЕУ и другим партнерима на Медитерану. Ово би могло додатно олакшати трговинске токове и омогућити бољи приступ тржиштима у Европи и шире.

Извор: Србија Данас/Бизпортал