Тржиште некретнина у Србији оборило рекорд: Најскупљи стан продат за 2,6 милиона, а гаража за 77.000 евра

Ово је уједно и највећа вредност забележена у првом кварталу од када постоји Регистар цена непокретности. Од укупног износа, 337,9 милиона евра остварено је на делимично регулисаном тржишту. Током прва три месеца 2026. године склопљено је укупно 30.795 уговора о купопродаји.

Тржиште некретнина у Србији наставило је да бележи снажан узлазни тренд и током 2026. године. Подаци за први квартал показују да је укупна вредност тржишта порасла за 13,9 одсто, док је број реализованих трансакција већи за 6,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.

Посматрано по врстама непокретности, највећи удео у укупној вредности тржишта и даље имају станови, за чију је куповину издвојено око 1,2 милијарде евра, односно 62 одсто укупног промета. На листи следе:

• куће – 152 милиона евра (8 одсто укупне вредности),
• грађевинско земљиште – 122 милиона евра (6 одсто),
• пословни простори – 92 милиона евра (5 одсто),
• пољопривредно земљиште – 49 милиона евра (3 одсто).

Када је реч о начину финансирања куповине, 14 одсто свих некретнина купљено је уз помоћ кредита, што је за три процентна поена више него у истом периоду прошле године. Највећи део кредитних средстава искоришћен је за куповину станова, па је у 33 одсто уговора о промету станова евидентирано кредитно финансирање. У поређењу са првим кварталом претходне године, када је тај удео износио 25 одсто, забележен је значајан раст.

Посматрано по највећим градовима у Србији, раст броја купопродајних уговора настављен је у Београду и Новом Саду. У престоници је забележен скок од 9,5 одсто, док је за куповину станова издвојено укупно 643 милиона евра. У Новом Саду број реализованих трансакција порастао је за 6,1 одсто у односу на први квартал прошле године.

За разлику од њих, Ниш и Крагујевац бележе пад активности на тржишту некретнина. У Нишу је број купопродаја смањен за 4,6 одсто, док је у Крагујевцу забележен пад од 6,1 одсто.

Када је реч о раду јавних бележника, највише уговора оверено је у канцеларији Љубице Бајић са подручја Основног суда у Новом Саду, где је евидентирано укупно 430 уговора. Највећи промет остварила је канцеларија Драгине Дивац са територије Другог основног суда у Београду, кроз трансакције вредне 53,9 милиона евра током првог квартала 2026. године.

На делимично регулисаном тржишту највећа вредност промета забележена је у канцеларији Србислава Цвејића са подручја Првог основног суда у Београду, где је реализован промет од око 26,4 милиона евра. Истовремено, канцеларија Малине Гојаковић са територије Основног суда у Ужицу предњачила је по броју закључених уговора, којих је било укупно 119.

Највредније некретнине и даље се продају у Београду. Најскупљи стан у првом кварталу продат је на Савском венцу за 2,6 милиона евра, а уједно је достигао и рекордну цену од 12.000 евра по квадратном метру. На истој општини продата је и најскупља кућа, за 2,1 милион евра. Рекорд за гаражно место забележен је на Старом граду, где је за једно паркинг место издвојено чак 77.000 евра.

Извештај Републичког геодетског завода заснован је на подацима из Регистра цена непокретности и пружа детаљан преглед кретања на тржишту некретнина у Србији. Као јединствен и релевантан извор информација, представља важан алат за инвеститоре, купце, продавце и све учеснике на тржишту.

Извор: Србија Данас