Велика промена за купце некретнина у Србији: Енергетски пасош постаје обавезан – Детаљно објашњење

Ускоро ће свака некретнина у Србији морати да има енергетски пасош. То је добра ствар, пише др Бојана Зековић са Архитектонског факултета у Београду, зато што ће нам омогућити да на најбољи начин планирамо инвестиције у простор у којем живимо.

У складу са изменама Закона о планирању и изградњи, енергетски пасоши ће постати обавезни за све некретнине у Србији, укључујући не само нове објекте већ и постојеће стамбене и пословне зграде. Ова одлука доноси значајне промене на тржишту некретнина и имаће дугорочан утицај на енергетску ефикасност објеката широм земље.

Шта је енергетски пасош?

Енергетски пасош је документ који прецизно дефинише енергетске карактеристике некретнине, односно количину енергије која је потребна за њено функционисање током целе године. 

Некретнине се класификују у енергетске разреде од "А" до "Г", слично као код беле технике, при чему објекти са ознаком "А" имају највишу енергетску ефикасност, док су они у категорији "Г" најмање штедљиви и најскупљи за одржавање.

Ко све мора да прибави енергетски пасош?

Према новим законским прописима, обавеза поседовања енергетског пасоша више се не односи само на новоградњу и реконструисане објекте, већ на све некретнине у земљи.

Рокови за прибављање пасоша варирају у зависности од врсте зграде:

• Јавне зграде – у року од 3 године
• Пословни објекти – у року од 5 година
• Стамбене зграде – у року од 10 година

Након издавања, енергетски пасош важи десет година, а његова цена зависи од величине и комплексности објекта. Тако, просечна кућа може очекивати трошак од око 100 евра, док се за веће и комплексније зграде цена креће између 1 и 4 евра по квадратном метру.

Како се добија енергетски пасош?

За издавање енергетског пасоша неопходно је ангажовати лиценцираног инжењера који спроводи детаљан енергетски преглед некретнине. Он анализира грађевинске карактеристике објекта, укључујући термоизолацију, систем грејања, вентилације и хлађења, врсту енергената који се користе, као и начин на који се објекат експлоатише. На основу прикупљених података, израђује се елаборат енергетске ефикасности, на основу којег се издаје сертификат.

Поред тренутног стања објекта, енергетски пасош садржи и препоруке за унапређење енергетске ефикасности, укључујући процену исплативости и време потребно за поврат инвестиције у побољшања попут бољих изолационих материјала, ефикаснијих грејних система и уградње соларних панела.

Да ли је закон заживео у пракси?

Иако је обавеза поседовања енергетског пасоша за купопродају некретнина прописана још претходним правилницима, његова примена у пракси до сада није била доследна. Многи власници некретнина нису имали обавезу да поседују овај документ, што је отежавало процену реалних трошкова одржавања и потрошње енергије приликом куповине или изнајмљивања станова и кућа.

Међутим, новим законским изменама предвиђено је јаче спровођење прописа, а очекује се да ће надлежни органи успоставити механизме контроле и санкција како би се обезбедила његова шира примена. Кључно питање остаје да ли ће грађани у законском року заиста прибавити ове документе и да ли ће држава обезбедити довољну подршку у њиховој имплементацији.

Аутор: др Бојана Живковић

Извор: Клима 101