"Човек који је убио председника": Књижевност као средство освете и Пекићев 'trag' у крвавим злочинима

Објављен у фебруару 2025. године у издању Службеног гласника, роман "Човек који је убио председника" Милана Аранђеловића смештен је у срце Београда, где инспекторка Даница Хаџимарковић истражује серију бруталних убистава политичара и интелектуалаца. 

Мистериозни симболи исписани крвљу на месту злочина указују на енигматичну повезаност са именом Борислава Пекића, а инспекторка је приморана на сарадњу са арогантним, али бриљантним консултантом, доктором Владимиром Лукићем. 

У потрази за убицом, обоје се суочавају са мрачним тајнама и политичким заверама које су деценијама скриване. 

"Перо је моћније од мача"

Премда би сврставање романа у трилер било најједноставније, таква категоризација ограничила би његов пуни потенцијал. 

"Човек који је убио председника" у себи носи елементе детективске прозе, али је истовремено и дубока психолошка драма која превазилази оквир класичног заплета. 

Иза сензационалистичког наслова и маркетиншки промишљеног визуелног решења ограниченог тиража корица (који је у рекордном року распродат) крије се слојевита и жанровски богата прича, у којој се књижевност појављује као моћно средство стварања и разарања. 

Као пети роман Милана Аранђеловића, овај наслов представља значајан степеник у његовом стваралаштву. 

Аутор амбициозно користи лик и дело књижевног великана како би обогатио радњу која се протеже кроз прошлост, садашњост и неодређено међувреме, са интертекстуалним полазиштем из "Атлантиде" Борислава Пекића.

Искусно приповедање води читаоца кроз улице Београда, док се стравична убиства одвијају у ноћи, али истовремено омогућава дубље разумевање сваког јунака и његовог унутрашњег света. 

Један од интригантних аспеката романа јесте симболика броја три, која се појављује кроз графички обележене делове текста, крвава знамења поред сваке жртве (три преклопљена круга прецртана крстом) и саму структуру судбине ликова, који се неретко налазе у неком облику тројства – било друштвеног, породичног или случајнога.

Тајна овог симбола одражава дубље значење романа, у којем се испреплићу књижевност, политика и лична трагедија сваког од јунака. 

Каталог ликова у "Човеку који је убио председника" неодољиво подсећа на јунаке Павићевог "Бољег живота", али у књижевној верзији натопљеној крвљу прошлих траума политичких и друштвених превирања. 

Уз то, роман преиспитује моћ књижевног дела на начин који подсећа на мотив освете из "Тонија и Сузан" Аустина Рајта, показујући како речи могу бити јаче од оружја. 

Овај роман, кроз сложену и напету причу, оправдава познату изреку: "Перо је моћније од мача."