ЧЕТВРТИ ФЕСТИВАЛ АМЕРИЧКОГ НЕЗАВИСНОГ ФИЛМА Редитељ Александер Пејн: “Нема спаса планети”

Фестивал независног америчког филма ИндиеБелграде 2018. биће одржан од 13. до 16. септембра у Дому омладине Београда. Под слоганом „Од независног филма до Оскара“ публици ће понудити богат програм, али и ексклузивну прилику да се сретне са специјалним гостом: редитељем и сценаристом, двостуким оскаровцем Александром Пејном.

Икона независног филма и аутор „Странпутица“, „Небраске“, "Потомака“ и „Све о Шмиту“ Александер Пејн, биће присутан на свечаном отварању фестивала (13. септембар од 20 часова, Велика сала Дома омладине), а два дана касније примиће награду „Индие Ицон Award“ за животно дело (дизајнерка награде је архитектица Хара Харатсари) и разговарати са радозналом београдском публиком о свом путу од независног филма до Оскара, (субота 15. септембар од 20:30 часова). Потом ће уследити пројекција његовог filma “Smanjivanje” (Downsizing, 2017). 

Победнички филм овогодишњег Санденса на ИндиеБелграде фестивалу у Дому омладине!

У сусрет посети Београду и гостовању на 4. Фестивалу америчког незавнисног филма, Александер Пејн нам је одговорио на неколико питања.

Шта очекујете од Ваше прве посете Београду, а шта од публике на фестивалу?

- Очекујем да ћу се одлично провести. Радујем се свом првом доласку у Београд, као и сусрету са љубитељима филма попут мене. Веома сам почаствован позивом.

Под филмским кишобраном: 13. Дечији филмски фестивал КИДС ФЕСТ - журка креће од 1. новембра!

Где тачно постоји конфликт између америчког независног филма и Холивуда, изузимајући висину буџета? Да ли је холивудска Америка идеално место, далеко од реалности?

- Веома је тешко, у кратком разговору, одговорити на то питање. Морали бисмо јасно дефинисати појмове „конфликт“, „независност“, чак и „реалност“. У мом случају, сматрају ме за режисера независних америчких филмова, али све моје филмове финансирали су студији. С друге стране, можете пронаћи „стварно“ независне америчке филмове малих буџета, чија је једина порука: „Молим вас, ангажујте ме да направим велики филм“. Очигледно је данас главни конфликт у томе што холивудски студији финансирају само велике, често глупе и насилне филмове, на штету едукативнијих, зрелијих филмова. То је срамота и због тога наша култура трпи.

„Цитизен Ruth“ је храбра комедија о веома озбиљној теми. Европски “arthaus” филмови данас су углавном, мрачне драме. Како се тешке теме могу представити на ведрији начин? Можете ли нам дати неки савет?

- Истина је да само неколицина филмаџија снима комедије, а још мањи број њих види комедију као озбиљну филмску форму, за мене најозбиљнију филмску форму, погодну за бављење тешким и мрачним темама. Комедија, иронија, сатира, коју год реч желите да употребите, стварају одличан ефекат, који дозвољава људима да тешке теме сагледају са одређене дистанце и тако им приступе непристрасније. Као што је Оскар Вајлд умео да каже: „Када говорите људима истину, морате их у исто време и насмејати. У супротном, убиће вас.“ Заиста не могу да понудим савет како стварати комедије, или како ја волим да их зовем „социјалне комедије“. Морају природно изаћи из вас. Али свакако можете добити инспирацију гледајући Чаплиновог „Великог диктатора“, „Бити или не бити“, чешке филмове Милоша Формана, или велики број италијанских комедија из педесетих и шездесетих година.

Дечији филмски фестивал КИДС ФЕСТ: Моја филмска звезда!

Који део европске кинематографије је имао снажнији утицај на Вас?

- Ово је веома тешко питање, с обзиром на то да сам погледао много, много филмова из више европских земаља. У Европи, две земље које ми прве падају на памет су Италија и Шпанија. Италијанска кинематографија у периоду од 40их до 70их година нуди бесконачну залиху дивних и инспиришућих, људских филмова. Што се тиче Шпаније, уживам у драматичном и гротескном –Вирдиана је један од мојих омиљених филмова за сва времена. Наравно да је то Буњуел, јединствени филмски геније, али обожавам и друге шпанске редитеље. Погледао сам и доста француских филмова, али ми се не допадају као остали. Такође бих издвојио чешку кинематографију 60их година. Нисам их погледао онолико колико бих желео али поезија и хумор су одлика многих од тих филмова.

Поменули сте да је Барак Обама два пута навео Елецтион као свој омиљени политички филм. Сматрам да су и Цитизен Ruth i Election revolucionarni филмови који користе сатиру као средство за причу са социјалном и политичком позадином. Да ли сте већ тада осећали да је ваш филмски приступ оригиналан?

- Себе увек оптужујем да снимам сатире које нису довољно бритке. Превише сам лепо васпитан и мислим да то шкоди мом раду. На Цитизен Ruth je јако утицао филм Билија Вајлдера Аце ин The Холе из 1951. али мислим да му недостају зуби тог малог ремек-дела. Елецтион је филм за који сам мислио да има оригиналан приступ, али не толико у садржају, као што имплицирате, већ у форми: вишеструко преклапање гласова. Драго ми је јер људи мисле да је то сатира, али сам тада само мислио да правим комедију.

Човек без слуха изазовним спотом најавио концерт у Београду

У већини Ваших остварења (посебно у филмовима Nebraska, Sideways i Descendants) očigledno је да неке истине о животу, а везане за ликове, остављају снажан емоционални утисак на публику. На који начин стварате ликове?

- То је веома тешко питање, јер ме тера да наметнем предумишљај и свесни избор пре процеса који је у ствари спонтан и несвестан. Наравно да ме радује то што мислите да ти филмови остављају емоционални утисак на публику, али то вероватно долази од мог интересовања за ликове. Током процеса стварања филма, они постају део мене, почињем да их перципирам као праве људе а не као ликове. И онда, током писања сценарија и режирања, мислим једино о томе шта је духовито, шта је изненађујуће и шта је инспиришуће.

Доста Ваших филмова је базирано на књигама различитих аутора. Шта свако од тих остварења чини да ипак изгледају као филмови Александра Пејна?

- Као што сам горе навео, имам своје, лично интересовање за животе ликова у својим филмовима. И зато није битно одакле идеја за филм долази – из књиге, из другог сценарија или из сопственог сценарија. Сви филмови пролазе кроз утробу редитеља, тако да осликавају једино њега или њу. Не заборавите да су скоро сви филмови Стенлија Кјубрика били адаптације романа, али су и даље непогрешиво његови.

Ако би било могуће спасити планету, да ли бисте се смањили?

- Нема спаса планети.