Један телефонски позив преокренуо је живот Иве Андрића - Његов одговор шокирао је све сведоке
Писац није дозволио да најпрестижнија награда која му је уручена, промени његову људскост и доброту.
Шведска краљевска академија донела је 1961. године одлуку да српском књижевнику Иви Андрићу додели Нобелову награду за књижевност, за дело "На Дрини ћуприја", као и за свеукупан његов књижевни рад.
- За епску снагу којом је обликовао мотиве и судбине из историје своје земље - писало је.
Када је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, у најужем избору су, поред нашег књижевника, били и енглески писци Лоренс Дарел и Грем Грин, Американац Џон Штајнбек и Италијан Алберто Моравија.
Одлуку о избору лауреата Нобелове награде из области књижевности Иво Андрић је примио телефоном у свом стану у Београду на данашњием Андрићевом венцу.
– Нобелову награду сматрам као изузетно признање за целокупну књижевност моје земље – једноставно је рекао.
Након тога организована је конференција за штампу на којој је Андрић говорио, да би после отишао у шетњу. Како се вест ширила, Београђани су га у повратку заустављали и честитали му на награди коју пре њега није добио ниједан човек са ових простора. Наишла су и деца која су тражила аутограм од књижевника.
Сви су били шокирани пишчевом смиреношћу и одушевљени што престижна награда није променила његову нарав.
Андрић је у Стокхолм отишао 5. децембра, у друштву супруге Милице Бабић-Андрић. Свечана церемонија доделе Нобелових награда у области медицине, физике, хемије и књижевности, одржана је 10. децембра у раскошној дворани Концертне палате Шведске академије.