Мистерија српске светиње: Фреска Свете Петке обнажених груди крије вековну тајну

Богородичина црква у Доњој Каменици, недалеко од Књажевца, сматра се једном од најнеобичнијих и најтајанственијих сакралних грађевина у Србији. 

Смештена у самом срцу села, подно Старе планине, ова средњовековна лепотица и данас чува бројне мистерије, јер свако ново сазнање о њој отвара више питања него што пружа одговора. 

Необична архитектура и непознат ктитор 

Архитектура цркве Пресвете Богородице изузетно је специфична за ове крајеве. Иако релативно малих димензија, грађевина има куполу, спрат и чак два звоника, што ствара утисак знатно већег здања. 

Настала је под утицајем споја византијског и романског стила, због чега је често називају "српским Нотр Дамом". 

Подигнута је у првој половини 14. века, али идентитет њеног ктитора и даље није са сигурношћу утврђен. 

На основу ктиторске композиције претпоставља се да ју је подигао извесни Михаило, но о коме је реч, а историчарске тврдње се не поклапају. 

Бугарски аутори тврде да је у питању цар Михаило Шишман, док српски истраживачи сматрају да се ради о Михаилу Анђеловићу, великом војводи деспота Лазара Бранковића. 

Постоји и теорија да је реч о локалном племићу. Међутим, прави ктитор до данас остаје непознат. 

Од рушевине до заштићеног споменика 

Црква је вековима била у руинираном стању и таква је дочекала почетак 20. века. 

Забележено је да је 1932. године већи део олтарског простора био урушен. 

Тек 1958. завршени су конзерваторски радови и археолошка истраживања, која су открила некрополу из периода од 14. до 17. века са више од 70 гробова и драгоценим налазима. 

Према сачуваној ктиторској композицији у доњем делу цркве, зна се да је некада имала и дрвени егзонартекс са спратом, од кога су данас видљиви само камени темељи. 

Богородичина црква данас је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја. 

Фреске које немају пандан 

Осим необичне архитектуре, црква је позната и по изузетним фрескама, од којих су неке јединствене у целом православном свету. 

У њиховом осликавању коришћена је чувена византијска плава – пигмент скупљи од злата, који је у средњем веку коришћен само у најбогатијим манастирима попут Студенице, Дечана, Грачанице и Сопоћана. 

Посебно су занимљиви прикази светих ратника Теодора Тирона и Теодора Стратилата који су насликани загрљени на коњима, као и необична композиција Тајне вечере са неуобичајеним распоредом Христа и апостола. 

У једној од кула налазе се и фреске из живота и страдања Свете Петке, на којима је светитељка приказана обнажених груди, што је јединствен мотив у хришћанској уметности. 

Већини фресака у доњем нивоу оштећена су лица. 

Према једној теорији, то се догодило у време турске владавине, док друга тумачења наводе да су оштећења последица старог народног веровања: да онај ко огребе очи светитеља на фресци може повратити вид или излечити неку болест. 

Ако је то тачно, оштећења су могли начинили и верници у покушају да пронађу исцељење. 

Место које не треба заобићи 

Богородичина црква у Доњој Каменици није само драгуљ средњовековне уметности, већ и чувар многих тајни прошлости. 

Преко пута светиње налази се инфо-центар Туристичке организације Књажевца, где посетиоци могу добити све информације о овој необичној црквици и њеној мистериозној историји.