Европа је постигла много у смањењу штетних емисија, али стање није добро

Ова процена је објављена након што државе чланице Европске уније на климатском самиту Уједињених нација прошле недеље нису успеле да представе формални план за даље смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2035. године, због неслагања међу 27 земаља чланица.

ЕУ се такође још није усагласила око амбициозног предлога Европске комисије да се емисије до 2040. смање за 90 одсто у односу на ниво из 1990. године.

Емисије гасова са ефектом стаклене баште у ЕУ пале су за 37 одсто од 1990. године, знатно више него у другим великим загађивачима попут Кине и Сједињених Америчких Држава, захваљујући мањој употреби фосилних горива и удвостручавању употребе обновљивих извора енергије од 2005. године.

Ипак, земље чланице морају да појачају спровођење политика и дугорочних мера за одрживост које су већ договорене у оквиру Европског зеленог плана, усвојеног током претходног мандата Европске комисије, саопштила је ЕЕА.

Природне површине у Европи и даље су суочене са деградацијом, прекомерним искоришћавањем и губитком биодиверзитета, наводи ЕЕА, која је за свој извештај прикупила податке из 38 земаља широм континента.

Све оскуднији ресурс постаје вода, док се прекомерно искоришћавају и земљишне површине. Око 81 одсто заштићених станишта је у лошем или врло лошем стању, 60 до 70 одсто земљишта је деградирано, а 62 одсто водених површина није у повољном еколошком стању, наводи се у извештају.

Климатске промене додатно погоршавају несташицу воде, али ЕЕА поручује да се бољим управљањем, технолошким иновацијама, поновним коришћењем воде и подизањем свести јавности може уштедети и до 40 одсто воде у пољопривреди, водоснабдевању и енергетици.

Утицаји климатских промена представљају све већи изазов. Многи ефекти су неизравни – узрокују штету инфраструктури и екосистемима или доводе до повећања цена.

Већина зграда у Европи није пројектована да буде отпорна на екстремне врућине, а 19 одсто Европљана није у могућности да одржи пријатну температуру у својим домовима. Учесталост топлотних таласа расте, али само 21 од 38 земаља чланица ЕЕА има здравствене акционе планове за такве случајеве, упозорава агенција.

Екстремни временски и климатски догађаји – топлотни таласи, поплаве, клизишта и шумски пожари – довели су до више од 240.000 смртних случајева између 1980. и 2023. у 27 земаља ЕУ. Економски трошкови у таквим ситуацијама све су већи: просечни годишњи губици били су 2,5 пута већи између 2020. и 2023. него у периоду од 2010. до 2019. године.

Примера ради, санација поплава у Словенији 2023. износила је чак 16 одсто БДП-а те земље.

Због свега тога, ЕЕА позива Европу да прилагоди своје друштво и привреду новим условима.

„Опстанак људи зависи од висококвалитетне природе, посебно када је реч о прилагођавању климатским променама“, изјавила је Кетрин Ганцлебен (Catherine Ганзлебен), шефица одељења за одрживе и праведне транзиције у ЕЕА.

Смањење загађења смањује број смртних случајева и болести, као и њихове последице. Када је реч о загађењу ваздуха, број смртних случајева повезаних са изложеношћу финим честицама смањен је за 45 одсто између 2005. и 2022. године.

„Одрживост није избор, већ питање времена када ћемо деловати. Хоћемо ли то учинити сада, краткорочно, или ћемо одлагати – у ком случају ће бити теже, а трошкови нечињења много већи?“, закључила је Ганцлебен.