Какве су последице топлотног таласа на економију?
Осим ужасног данка у људским животима, топлотни таласи такође значајно утичу на економију, поручио је један од економиста Европске централне банке (ЕЦБ).
Процењује се да је летњи топлотни талас 2003. године убио око 70.000 људи у Европи. Овај најновији топлотни талас у јуну је, према речима Мајлса Паркера, убио око 30 људи само у Франкфурту.
Недавно истраживање показало је да више људи изгуби живот сваке године од последица екстремних врућина него од поплава, земљотреса и урагана.
Утврђено је, како је навео Мајлс Пакер, да топлотни таласи значајно смањују економску активност у погођеним регионима и повећавају цене хране. Он наводи да годишња доба када се топлотни таласи јављају у великој мери одређује њихов економски утицај.
Добри и лоши топлотни таласи
Тако топлотни таласи који се јављају у пролеће, јесен и зиму могу подстицати економску активност. Необично високе температуре у тим сезонама подстичу грађевинскау делатност, раст усева и одлазак у ресторане на отвореном.
Насупрот томе, топлотни таласи током већ топлијих лета смањују економску активност, јер физички напор на отвореном постаје све мање употребљив.
Недавно истраживање ЕЦБ-а открива значајан негативан ефекат летњих топлотних таласа на регионалну активност од око један одсто. Још изненађујуће је то што је смањење производње продужено, па чак и интензивирано, достижући минимум 1,5 одсто након две године, пише Балкан Греен Energy News
После поремећаја не долази период опоравка
Резултати истраживања су показали да традиционално схватање да екстремни временски догађаји изазивају привремене поремећаје праћене периодом опоравка није тачно, нагласио је Паркер.
Регионална производња је, како се додаје, три одсто нижа четири године након суше, а 2,8 одсто четири године након поплаве.
Иначе, топлотни талас у оквиру овог истраживања, дефинисана је као одступање летњих температура веће од два степена Целзијуса изнад историјског просека региона (1991–2020).
Пажљивијим анализирањем како регионалне економије реагују на топлотни талас, могу се наћи докази о нижој пољопривредној производњи, посебно у блиској будућности. Активност сектора услуга је. такође, нижа на средњи рок, наводи Мајлс у блогу за сајт ЕЦБ-а.
Забележена су велика улагања у капитал за адаптацију на климатске промене, на пример, климатизацију, који је мање продуктиван од других врста капитала. А, ту је и опортунитетни трошак: док адаптација помаже у заштити од најгорих ефеката климатских екстрема, она долази по цену смањења улагања у нове технологије које би могле побољшати продуктивност чак и у нормалним временима.
Летњи топлотни таласи повећавају цене хране
Централне банке, према речима Мајлса, брину о томе како топлотни таласи утичу на инфлаторне притиске у економији. Као и код производње, ефекат топлотних таласа на инфлацију разликује се по сезони.
Топлије зиме, на пример, значе ниже цене енергије. Иако су истраживања о утицају на цене хране релативно нова, Мајлс истиче да постоји снажан консензус да летњи топлотни таласи повећавају цене хране.
Истраживање ЕЦБ-а процењује да су екстремне летње врућине 2022. године повећале цене хране у Европи за 0,7 процентних поена. Последњих година, екстремни временски услови допринели су значајном повећању цена виталних намирница као што су маслиново уље, какао и кафа.
Ипак, утицај на инфлацију у целини је мање сигуран, подвлачи Мајлс. То је зато што, додаје, климатски догађаји нису типични негативни шокови понуде који смањују производњу и повећавају цене. Такође показују елементе негативних шокова потражње, који смањују и производњу и цене.
Уживајте у лету – јер ће оно бити једно од хладнијих до краја наших живота
Економиста ЕЦБ-а наводи да као што је важно када се јављају, важно је и где се јављају топлотни таласи. Озбиљност смањења производње је много већа у регионима који су историјски били топлији. У тим регионима, већа је вероватноћа да ће топлота виша од нормалне прећи критичне прагове за људску физичка активност.
У овим ситуацијама, једноставно је превише вруће за свакодневни живот – а камоли за рад, наглашава Мајлс.
Циљ Париског споразума од 1,5 степни Целзијуса је у складу са три степена топлијим летњим данима. Тренутне политике воде ка расту температуре од три степена, што, како наглашава, значи раст температуре у летњим месецима од шест степени до краја овог века.
Укратко, топлотни таласи ће вероватно имати много израженији утицај на економију и цене у будућности него што су то чинили до сада, закључује Мајлс, уз поруку да уживамо у овом лету јер ће оно бити једно од хладнијих лета до краја наших живота.
