КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Научници немају добре вести: Турбуленције ће бити све чешће и све јаче – ево зашто
Научници процењују да је за све већи број турбуленција одговоран „домино ефекат климатских промена“.
Свако мало можемо да прочитамо о неком лету на којем су путници искусили изузетно јаке турбуленције, због којих су неки од њих, као и чланови посаде, завршили у болници са лакшим или тежим повредама. Иако су турбуленције нормална појава у ваздушном саобраћају, чини се да их је у последње време све више и да су све снажније. Званична статистика то и потврђује.
Проблем је у томе што би јаке турбуленције у будућности могле озбиљно да утичу на авио-саобраћај широм света. Научници упозоравају да климатске промене мењају атмосферске услове, па би интензитет и учесталост јаких турбуленција могли још више да порасту. Можемо да очекујемо да ће се број јаких турбуленција удвостручити или утростручити у наредним деценијама, каже за BBC професор Пол Вилијамс (Паул Williams), атмосферски научник са Универзитета у Редингу (University оф Реадинг). За сваких 10 минута јаких турбуленција које сада доживљавамо, у будућности бисмо могли да их имамо 20 или чак 30 минута.
Шта су заправо турбуленције?
Турбуленција је, према подацима Хрватске контроле ваздушног саобраћаја, хаотично кретање честица ваздуха у релативно малом простору и кратком временском интервалу. Очитује се као непријатна појава која изазива потресање авиона. Најчешће се јавља у и око облака, посебно оних грмљавинских.
Јаком турбуленцијом сматра се она при којој покрети авиона који пролази кроз узбуркан ваздух врше силу већу од 1,5Г на тело особе (довољно да је подигне из седишта ако није везана сигурносним појасом и изазове непријатан осећај пропадања).
Процене говоре да се сваке године догоди око 5.000 случајева јаких или врло јаких турбуленција. Иако тај број делује велик, треба имати у виду да се годишње обави више од 35 милиона летова широм света.
Међутим, током последњих 40 година – колико се систематски прате ове појаве – забележен је пораст јаких турбуленција од 55% изнад северног Атлантика. То значи да су авиони на рутама између Европе и Северне Америке више погођени него они на другим линијама.
Али то би се могло променити. Недавно објављена студија предвиђа да ће се учесталост турбуленција повећати и у другим деловима света – од источне Азије и северне Африке, преко северног Пацифика, па све до Блиског истока.
Шта изазива пораст турбуленција?
Научници процењују да је за све већи број турбуленција одговоран „домино ефекат климатских промена“. Главни узроци турбуленција су: конвективни (облаци или грмљавинске олује), орографски (струјање ваздуха око планинских ланаца), као и такозвани „ведар ваздух“ (изненадне промене брзине и смера ветра).
Сваки од ових узрока може довести до развоја јаких турбуленција. И док оне изазване планинским ветровима или олујама могу да се избегну променом руте, турбуленције које настану „из ведра неба“ теже су за детекцију и избегавање.
Разлог за забринутост
Све већи број јаких турбуленција могао би потенцијално довести до више повреда или чак смртних исхода. То не забрињава само путнике, којима летење постаје све непријатније искуство због страха, већ и авио-компаније.
Технолошка компанија AVTECH, која прати климатске и температурне промене, упозорава да би економски трошкови за авио-компаније могли да нарасту и до 1,5 милиона фунти годишње. У то се убрајају трошкови провера и одржавања авиона после јаких турбуленција, као и надокнаде због преусмеравања летова и кашњења.
Еуроцонтрол, организација која помаже европском авио-сектору да разуме ризике климатских промена, упозорава да лоше време тера авио-компаније да мењају руте, због чега лете додатне милионе километара и емитују више ЦО₂.
С обзиром на предвиђања о порасту екстремних временских услова, очекује се да ће до 2050. летови још чешће морати да се преусмеравају због олуја и турбуленција.
Отпорнији авиони
Иако се током турбуленције чини као да би авион могао да се распадне, они су заправо пројектовани да издрже много веће притиске него што их турбуленције могу изазвати. Крила авиона су довољно флексибилна да „преживе“ и озбиљна потресања.
Али то не значи да честе турбуленције не остављају трага. Авионе је због тога потребно чешће прегледати, сервисирати и поправљати.
Технолошка решења
Инжењери већ разматрају начине како да ублаже утицај турбуленција. Студија објављена 2020. у зборнику радова Краљевског друштва сугерише да би другачији дизајн крила – са шаркама – могао помоћи да се боље амортизују удари ветра.
Калифорнијски технолошки институт (Caltech) развија технологију ФАЛЦОН, која предвиђа турбуленцију и аутоматски прилагођава закрилца на крилима како би авион лакше прошао кроз узбуркан ваздух.
Ипак, проћи ће још доста времена док овакве иновације не постану стандард у авио-индустрији. До тада, путницима не преостаје ништа друго него да се удобно сместе, вежу сигурносни појас и – надају се најбољем.