УЗНЕМИРУЈУЋЕ
Стручњаци упозорили: Планета зависи од опрашивача
Више од трећине пчела и других опрашивача суочено је с изумирањем на глобалном нивоу и ако се тај тренд настави основне културе попут пиринча, кукуруза и кромпира све чешће ће бити замењиване другим хранљивијим усевима, што ће на крају довести до неуравнотежене исхране, упозорили су стручњаци за безбедност хране из Европског парламента.
У саопштењу поводом Светског дана пчела 20. маја, указује се да је опрашивање основни процес за опстанак екосистема, а самим тим и планете Земље и да је зато од пресудне важности да се заустави нестајање опрашивача.
Опрашивачи не доприносе само директно прехрамбеној безбедности, већ су кључни и за очување биодиверзитета. Без опрашивања, многе међусобно повезане врсте и процеси у оквиру екосистема би се урушили. Готово 90 одсто дивљих цветница у свету зависи од опрашивања, као и више од 75 одсто прехрамбених усева и 35 одсто укупног пољопривредног земљишта, наводи се.
Најозбиљније претње за пчелиње заједнице, по процени стручњака, представљају интензивне пољопривредне праксе, промене у коришћењу земљишта, монокултуре, неправилна употреба пестицида и раст температура због климатских промена, јер смањују приступ пчела храни и местима за гнежђење, излажу их штетним хемикалијама и слабе њихов имуни систем.
Процењује се да допринос опрашивача светској економији на годишњем нивоу износи 217 милијарди евра, а три највећа произвођача меда на свету су Кина, ЕУ и Турска.
На територији ЕУ је 2023. године било више од 20 милиона пчелињих друштава, али се мед уједно и увози, углавном из Украјине (40 одсто), Кине (32 одсто) и Аргентине (10 одсто).
Унутар ЕУ највећи произвођачи меда 2022. биле су Немачка (34.100 тона), Француска (31.400 тона), Румунија (29.800 тона), Шпанија (27.400 тона) и Мађарска (25.000 тона).
За један килограм меда потребно је милион цветова, 1.112 пчела радилица, 50.000 пчелињих летова, а једна кошница може произвести око 20 кг меда годишње.
Просечна цена килограма меда на месту производње је 6,25 евра.
У настојању да скрену пажњу на важност очувања пчела Уједињене нације су прогласиле 20. мај за Светски дан пчела, у знак сећања на Антона Јаншу, пионира модерног пчеларства из Словеније који је рођен тог дана.
Европска комисија је 2023. регистровала милион потписа за грађанску иницијативу "Спасимо пчеле и фармере" којом се од ЕК тражи да предложи законе који ће помоћи постепено укидање синтетичких пестицида до 2035. године, обнову биодиверзитета и подршку пољопривредницима у тој транзицији.
Европски парламент је усвојио Закон о обнови природе, који је ступио на снагу 2024. којим је покренут процес сталног и одрживог опоравка природе, а посебно се захтева да земље чланице ЕУ зауставе и преокрену опадање броја опрашивача.
Међутим, амбициозан закон који је имао за циљ да преполови употребу пестицида до 2030. године одбијен је у Парламенту и на крају га је Комисија повукла.
Такође, Европски парламент је прошле године донео мере за заштиту потрошача и пчелара од фалсификованог меда, као и за омогућавање информисаног избора потрошача кроз већу транспарентност. Нови прописи предвиђају обавезу јасног навођења, у близини назива производа, земље порекла меда.
Земље чланице ЕУ мораће да примењују ова нова правила од 14. јуна 2026. године.
