ОЗБИЉНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ЧОВЕЧАНСТВО
Тачка без повратка: Научници упозоравају да је сценарио „пакла на Земљи“ све ближи
Климатске промене из године у годину постају све израженије, а научници све гласније упозоравају да би немар према животној средини могао имати катастрофалне последице по будуће генерације. Истраживање објављено у часопису Оне Earth показује да су кључни климатски системи широм планете - од леденог покривача на Гренланд до Амазонска прашума - на ивици колапса.
Студија се бавила такозваним климатским „прекретницама“, односно домино ефектом који би могао настати ако се један од тих система уруши и повуче остале.
Најгори могући сценарио, назван „стакленичка Земља“, предвиђа дугорочни раст глобалне температуре за три до четири степена Целзијуса изнад прединдустријског просека. Иако се разлика можда не чини великом, за планету би то био катастрофалан исход.
Такав пораст температуре донео би:
- убрзано топљење ледених покривача,
- раст нивоа мора широм света,
- екстремне временске појаве, попут топлотних таласа и дуготрајних суша,
- неповратно изумирање кључних екосистема.
У таквим условима, упозоравају научници, привреда и друштво више не би функционисали на начин који данас познајемо.
Чак и прелазак само неких критичних прагова могао би гурнути планету ка овом сценарију.
Према наводима истраживача, глобалне температуре су вероватно највише у последњих 125.000 година, док климатске промене напредују брже него што су многи научници предвиђали.
Истовремено, нивои угљен-диоксида достигли су највише вредности у последња два милиона година.
Посебно забрињава то што ће најраније и најтеже последице климатских промена погодити најсиромашније делове света, који имају најмање могућности да се заштите.
Проблем додатно продубљује чињеница да доносиоци кључних политичких одлука углавном живе у богатијим државама, далеко од региона који су најизложенији ризику.
Земље у развоју настављају да улажу у инфраструктуру за угаљ и гас, док су субвенције за фосилна горива на рекордном нивоу. Геополитичке промене и слабљење климатских обавеза у појединим великим економијама могли би додатно успорити глобалне напоре за смањење емисија.
Прозор за ограничавање раста температуре испод критичних граница могао би се брзо затворити, упозорава студија.
Креатори политика и шира јавност углавном нису свесни размера ризика које носи потенцијално неповратан прелазак у стање екстремног загревања.
Научници притом наглашавају важну разлику између „путање стаклене баште“ – процеса који води ка загревању – и трајног „стања стаклене баште“, могућег исхода у далекој будућности у којем би планета била суочена са стално екстремним температурама и знатно вишим нивоом мора.
Спречити ову путању далеко је реалније него покушати преокрет након што планет уђе у такво стање, због чега стручњаци истичу хитну потребу за опрезом, снажнијим мерама и дубљим истраживањима.
