Две опције за Србију: Стандардне нуклеарке и мали модуларни реактори

Арбутина објашњава да су се у Србији после промене Закона о енергетици где је дошло до укидања забране изградње нуклеарних електрана и новом стратегијом о енергетици до 2040. са проценом до 2050. отвориле први пут могућности да се уведе нуклеарна енергија, а да је прошлог петка у Министарству рударства и енергетике промовисана прелиминарна техничка студија о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.

- То је прва фаза. Њу су радили француски стручњаци који су победили на тендеру. Радила је француска компанија ЕДФ са својим партнерима и они су ту приказали шта нас може да очекује у неком наредном периоду -рекао је он.

Арбутина наводи да студија има три фазе.

- Прва фаза је мапа пута, то је да се види где смо, шта смо, који су нам капацитети. Друга фаза, друга целина те студије је шта се налази на тржишту, шта се нуди на тржишту, да ли су ту конвенционалне нуклеарне електране, да ли су ту мале модуларне електране. И трећа фаза те студије је колики су капацитети и да ли електроенергетски систем Републике Србије може да издржи нова напајања с електричном енергијом - рекао је саговорник Euronews Србија.

Која је преломна тачка

Арбутина објашњава да је сама студија рађена по моделу Међународне агенције за атомску енергију.

Реч је о целом низу модела како се први пут уводи нуклеарна енергија у неку земљу.

- Они су прописали своје стандарде, своје правилнике и управо та студија, а и наш закон је рађен по једном стандарду који се зове увођење нуклеарне енергије у електроенергетски систем. Ту опет постоје три фазе које су дефинисане и нашим законом. Оне препознају преломне тачке. У првој фази се све сагледава, потребе, капацитети, да ли нам треба, да ли нам не треба и када се заврши та прва фаза, то се зове преломна тачка и ту се доноси важна политичка одлука да ли уопште нека земља улази у такав један пројекат који је врло скуп и захтеван - прецизирао је Арбутина.

Када се одлучи да ли се улази у тај нови пројекат са нуклеарном електраном, што у случају Србије још није одлучено, следи анализа будући да је техничка студија само прва студија, објашњава он.

- Ако одлучимо да уђемо, онда се мења законски, потписује се уговор са неком од великих пет земаља које производе нуклеарне електране. Са њима се раде даље студије и анализе, креће сама изградња. Паралелно са тиме се ради и законска регулатива, јачање кадрова, велики низ активности је у томе - наглашава Арбутина.

Које су две опције

Постоје две опције - изградња стандардне нуклеарне електране и малих модуларних реактора, па се поставља питање чему је Србија ближа, али и које су предности и мане оба ова модела.

Арбутина објашњава да постоје два модела, с тим што су мале модуларне електране које су будућност, још увек у фази тестирања.

- Постоји 80 прототипова који се развијају у 19 земаља. Њихова предност је што су мање, брже се граде, сигурније су и имају другачије системе заштите, али још нису пуштене у употребу - рекао је Арбутина и додао да постоје само две, једна у Русији и две мале модуларне електране у Кини, као и да оне раде на неком старом принципу са немачким графитом.

Арбутина наводи да постоји конвенционални приступ, а то су велике конвенционалне нуклеарне електране од 1.000 мегавати.

- Једна електрана од снаге 1.000 мегавати замењује 8,5 милиона тона лигнита. Знате колики је то онда утицај на животну средину, на декарбонизацију, на смањење ефекта стаклене баште, а притом гарантује и константно снабдевање - каже Арбутина.

Колико је безбедна примена

Поставља се питање колико је безбедна примена нуклеарне енергије, али и да ли Србија има довољно кадрова и стручњака из те области.

Арбутина каже да су што се тиче безбедности, нове нуклеарне електране три плус генерације потпуно безбедне.

- Искључена је свака могућност и акцидента и људске грешке. Оно о чему јавност не размишља јесте да се у нашем окружењу налази неколико нуклеарних електрана, да се једна нуклеарна електрана Пакш у Мађарској налази на 80 километара од Суботице. Она је ближа Суботици него што је Будимпешти. Мађарска има бенефите, евентуално неки ризик, а ризик деле са нама, а бенефити су само њихови - рекао је он.

Постоји, додаје он, нуклеарна електрана и у Румунији и Бугарској.

- Италијани су укинули мораторијум о забрани на изградњу нуклеарних електрана. Постоји у Кршком, то је једна америчка нуклеарна електрана која постоји од краја 70-тих, они раде на новој студији, проширују нове блокове, тако да нуклеарне електране су свуда око нас - рекао је Арбутина.

Када је реч о кадровима, Арбутина каже да је Србија нуклеарна земља и подсетио да је СФРЈ и Србија као њен сукцесор једна од првих нуклеарних земаља у свету.

- У тадашњем институту (за нуклеарне науке) 'Борис Кидрич' су се развијале нуклеарне технологије. Постоје два реактора којима сад управља Јавно предузеће 'Нуклеарни објекат из Србије'. Србија има традицију нуклеарну. Што се тиче самих кадрова, ми купујемо овде готов производ, ми не развијамо сада сами нову технологију. С обзиром да изградња нуклеарне електране траје и 15 година, то је сасвим довољно времена да се образују кадрови заједно са произвођачем те нуклеарне електране, као и са Међународном агенцијом за атомску енергију која води рачуна о свему томе - рекао је он.
Арбутина наводи да је студија показала да неће бити проблема са интеграцијом нуклеарне енергије у преносни систем Србије.

- То значи да су електромреже Србије на високом нивоу и спремне су да прихвате нову количину енергије - наглашава Арбутина.

Оборени рекорди у потрошњи струје

Топлотни талас у Србији донео је и обарање рекорда у потрошњи струје.

Како је саопштено из Електропривреде Србије, у периоду од 1. јуна до 7. јула, највећа потрошња забележена је 26. јуна - 98 милиона киловат сати.

Уз то, просечна потрошња у том периоду била је око 84 милиона киловат часа, што је за око 4,5 милиона киловат сати више од просечне дневне потрошње у претходних 10 година.

Арбутина каже да је велика потрошња струје је због врућине и индустрије која се великом брзином развија у Србији.

- Ту су нове фабрике, то су све велики потрошачи енергије - рекао је Арбутина.

Он каже да вештачка интелигенција колико год нам помаже, велики је потрошач електричне енергије.

- Министарка Дубравка Ђедовић-Хандановић је рекла да наш Дата центар у Крагујевцу троши 0,34 одсто електричне енергије, што уопште није мало - рекао је Арбутина.

Он наводи да у целом свету ти дата центри троше скоро три теравата струје у часу, што је пропорционално индустријској потрошњи Јапана на светском нивоу.

- Оно што је врло занимљиво је да један упит на Chat ГПТ-у троши 2,9 вата по часу, а један упит на Google троши 0,9. Значи огромна је разлика. Исто је врло занимљив податак да само учење Chat ГПТ-а, када се прави модел у вештачкој интелигенцији, троши 1.300 мегават часова струје. То је еквивалент годишње потрошње 130 домаћинстава у Америци. Значи само један упит колико троши енергије, па онда можемо да израчунамо колико је велика потрошња енергије, а то нам је све неопходно - рекао је Арбутина.