НАЈНОВИЈИ ИЗВЕШТАЈ: Изградња више ветропаркова кључна за Споразум ЕУ о чистој индустрији

Према процени овог удружења, до краја деценије би требало удвостручити годишњу изградњу, како би из ветра могла да се произведе већина чисте електричне енергије потребне за реализацију Споразума о чистој индустрији који је јуче представила Европска комисија.

Бржу експанзију ветроелектрана спречавају лоши процеси издавања дозвола, спора изградња мреже и недовољна електрификација.

Већина нових ветропаркова, 84 одсто, изграђена је на копну, а највећи капацитет инсталирала је Немачка, 4 GW. Више од 1 GW инсталирале су Велика Британија, Француска, Финска, Турска, Шпанија и Шведска.

Удео енергије ветра у потрошњи електричне енергије у Европи износио је 20 одсто.

У анској је тај проценат чак 56 одсто, а још осам земаља добија најмање четвртину струје из ветра, укључујући Немачку, Велику Британију и Холандију.

Очекује се да ће до 2030. године бити инсталирано 186 GW енергије ветра у Европи, односно 139 GW у ЕУ.

"Али ако владе не убрзају издавање дозвола и не прошире мрежу, многи од тих пројеката ће бити одложени", саопштио је Винд Јуроп.

У саопштењу се додаје да ЕУ има одлична нова правила за издавање дозвола, али да их већина земаља још не примењује и да би требало да следе пример Немачке, која је прошле године издала седам пута више дозвола него пре пет година.

Удружење истиче да је стопа електрификације у ЕУ на истом нивоу последњих 10 година и износи мање од 25 одсто, чиме заостаје за Кином.

Додаје се и да се до 2040. године очекује знатно повећање потражње за електричном енергијом у великим секторима европске економије, као што су хемијска, цемента и алуминијумска индустрија.

"Ветар има јединствену позицију да задовољи ту растућу потражњу с обзиром на његову скалабилност и факторе високог капацитета. Један GW ветра даје двоструко више електричне енергије од 1 GW соларне енергије", наводи се у саопштењу.