Србија има потенцијал за брз развој биометана, смањујући зависност од природног гаса

"Србија има значајан потенцијал за брз развој сектора биометана, што би допринело смањењу зависности од увоза фосилних енергената и повећању енергетске сигурности и стабилности, коришћењем обновљивог извора енергије", наводи се у саопштењу.

У индустрији и домаћинствима, биометан би могао да покрије готово 16 одсто потрошње природног гаса до 2030. године и више од 25 одсто до 2050, што би повећало отпорност привреде и грађана на енергетске кризе.

Према истраживању УНДП-а, само у саобраћају биометан има потенцијал да већ од 2028. године, готово у потпуности замени природни гас као гориво, са 100 одсто могућности супституције до 2030.

"То би допринело декарбонизацији сектора транспорта и развоју зелених решења у овој области. На пример, јавни и комунални превоз би могао да пређе на биометан, а овај енергент би могао да се користи и у тешком транспорту и логистици", наводи се у саопштењу.

Укупне инвестиције потребне за развој сектора биометана процењују се на до 550 милиона евра до 2030. године.

"Са тим улагањем, годишњи приход од произведеног биометана би већ тада могао да премаши 250 милиона евра. То би створило могућности за додатне приходе у сектору пољопривреде, за озелењавање индустријске производње и допринело отварању нових радних места везаних за сектор енергетике на локалном нивоу", саопштио је УНДП.

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш изјавио је да је биометан домаћи, локално произведен, одржив и поуздан енергент који може допринети енергетској независности Србије, смањењу отпада и емисија штетних гасова који изазивају загађење ваздуха и климатске промене.

"У партнерству са надлежним националним институцијама и међународним партнерима, УНДП подржава стварање услова за успостављање нових, као и за прелазак већ постојећих биогасних постројења на производњу биометана", рекао је Бериш.

Помоћница министарке рударства и енергетике за међународну сарадњу, европске интеграције и управљање пројектима Јована Јоксимовић изјавила је да биометан има потенцијал да у будућности игра значајнију улогу у процесу декарбонизације.

"Интегрисани национални енергетски и климатски план (ИНЕКП) до 2030. са визијом до 2050. године, кад је реч о биометану, предвиђа могућност постепеног увођења биометана у системе далјинског грејања, а потенцијал овог обновљивог извора препознат је и у оквиру декарбонизације транспорта", навела је Јоксимовић.

Она је додала да ће подстицању коришћења биометана допринети развој регулаторног оквира и реализација демонстрационих пројеката.

Биометан је гас добијен прерадом органског отпада и биомасе који има све важније место у глобалној енергетској транзицији.

У оквиру плана REPowerEU, Европска комисија је поставила циљ да се до 2030. годишње произведе количина биометана која би покрила око 10 одсто тренутне потрошње природног гаса у ЕУ.

Овај обновљиви извор енергије доприноси смањењу емисија гасова с ефектом стаклене баште и загађујућих материја, као и одрживом развоју заједница. Такође омогућава збрињавање остатака из пољопривредне производње и отпада, чиме додатно доприноси очувању животне средине.

Биометан у Србији може да се производи из више врста широко доступних сировина - пољопривредних сировина (првенствено стајњак, кланични и жетвени отпад), органског отпада из домаћинстава и прехрамбене индустрије, и муља као нуспроизвода пречишћавања отпадних вода.

"Повећан број постројења за прераду отпадних вода, што је циљ којем Република Србија тежи, значи уједно и повећану количину муља. Повећана количина муља, уколико се одлагање не организује на одговарајући начин, представља велики еколошки и логистички проблем. Дакле, то што данас сматрамо отпадом и тако га и третирамо, може постати сировина за производњу горива", саопштио је УНДП.

УНДП истиче да производња биометана доприноси смањењу увоза природног гаса и тиме мањој зависности од нестабилних спољних тржишта и цене енергената, чиме се смањује и спољнотрговински дефицит.

Такође доприноси развоју локалне економије, јер се производи у руралним подручјима од локалних сировина, чиме се директно стимулишу пољопривредници, задруге и мала предузећа.

Смањење загађења ваздуха, земље и подземних вода, као мањи ризик од пожара на депонијама су додатне користи производње биомтана.

Истраживање потенцијала за производњу биометана у Србији спровео је УНДП у партнерству са Министарством рударства и енергетике и Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку пројекта "ЕУ за Зелену Агенду у Србији", који финансирају Европска унија и Владе Швајцарске, Шведске и Србије.