Од Русије, Кине и Мађарске до ЕУ и САД: Ко стоји уз Србију и ко је види као савезника?

Док би у четири од пет земаља Западног Балкана већина грађана гласала за чланство у ЕУ, Србија остаје готово потпуно подељена: 39 одсто испитаника рекло је да би гласало за, а исто толико против чланства. У поређењу са истраживањем из 2024. године, подршка је благо опала (тада је 40 одсто било за, а 34 одсто против).

Србија је истовремено и најскептичнија земља у региону када је реч о озбиљности ЕУ да прими нове чланице – само 27 одсто верује да је Унија искрена у својој намери, док 62 одсто сматра да није.

Али најзанимљивији део истраживања односи се на питање: ко су највећи савезници Србије?

Русија – историјска блискост и политички штит

Чак 41 одсто грађана Србије сматра да је Русија најважнији савезник државе. Тиме се Москва убедљиво налази на првом месту, са готово три пута већом подршком од другопласиране земље.

Разлози су вишеслојни. Историјски наратив о православном и словенском братству дубоко је укорењен у колективној свести. Русија се у јавности често перципира као заштитник српских интереса у међународним институцијама, нарочито по питању Косова и Метохије, где има право вета у Савету безбедности УН.

У очима дела грађана, Русија је партнер који не условљава политичким реформама нити поставља јавне захтеве.

Кина – инвестиције без политичких ултиматума

На другом месту налази се Кина, коју 14 одсто испитаника види као кључног савезника.

Иако процентуално далеко иза Русије, кинески утицај последњих година расте кроз инфраструктурне пројекте, улагања у индустрију, енергетику и саобраћај. Видљиви пројекти широм земље обликују слику Кине као конкретно присутног партнера.

За разлику од ЕУ, Пекинг не инсистира на политичком усклађивању или реформским условима. Такав приступ многи доживљавају као прагматичан и мање оптерећујући. Уз то, Кина не признаје независност Косова, што додатно утиче на позитиван став дела јавности.

Мађарска – европски савезник са политичком блискошћу

Треће место заузима Мађарска са 12 одсто.

Блиски односи Београда и Будимпеште последњих година имају и симболичку и практичну димензију. Мађарска, као чланица ЕУ, често се доживљава као партнер који унутар европских институција показује разумевање за ставове Србије.

Заједнички инфраструктурни и енергетски пројекти, као и интензивна политичка сарадња, доприносе перцепцији Мађарске као поузданог регионалног ослонца.

Србија регионални савезник

Према истом истраживању Међународни републикански институт (септембар прошле године), Србија се у делу региона препознаје као важан савезник – али не свуда и не подједнако.

Ево како друге државе Западног Балкана виде Србију:

Црна Гора

У Црној Гори 33 одсто грађана каже да је Србија њихов најважнији савезник. Тиме је Београд на првом месту, испред ЕУ (16%). То показује да, упркос политичким тензијама из претходних година, међу грађанима и даље постоји снажна перцепција блискости.

 Северна Македонија

У Северној Македонији Србија је такође на првом месту – 30 одсто испитаника сматра је најважнијим савезником. Иза ње су Сједињене Америчке Државе са 17%. Ово говори да Београд има стабилан регионални утицај и имиџ партнера.

Босна и Херцеговина

У Босни и Херцеговини слика је знатно комплекснија. Турска је на првом месту са 16%, док Србија и ЕУ деле друго место са по 15%. Дакле, Србија јесте препозната као важан фактор, али не доминира као у Црној Гори и Северној Македонији.

Румунија

Румунија традиционално одржава стабилне и пријатељске односе са Србијом. Букурешт није признао независност Косова, што представља важну тачку политичког подударања са Београдом. Иако нема свеобухватних новијих анкета о перцепцији јавног мњења, дипломатски односи се годинама описују као добри и без отворених спорова. У политичком смислу, Србија се у Румунији доживљава као коректан и стабилан сусед.

Албанија

Албанија, с друге стране, има комплекснији однос према Србији. Истраживања јавног мњења из претходних година показују да значајан део грађана односе види као „нормалне“, док мањи проценат сматра да су добри. Ипак, постоји и део јавности који Србију перципира кроз безбедносну призму, пре свега због питања Косова. Паралелно с тим, повећан број српских туриста и економска сарадња последњих година доприносе блажој и прагматичнијој перцепцији међу млађом популацијом.

Грчка

Грчка важи за једног од традиционално најближих партнера Србије у региону. Атина такође није признала независност Косова, а односи две земље ослањају се на историјске, културне и верске везе. Иако не постоје честе и детаљне анкете о ставовима грчке јавности према Србији, политички тон и билатерална сарадња указују на претежно позитиван однос.

Како ЕУ, САД и Африку гледају Србију? 

Док истраживање ИРИ показује како грађани Западног Балкана перципирају Србију и ко су им најважнији савезници, важно је истаћи и ширу међународну перспективу - која Србију често приказује као партнера са јаким историјским и културним везама, те као државу чија репутација у свету превазилази геополитичке поделе.

Европска унија - партнерство засновано на заједничким вредностима

ЕУ званично Србију доживљава као важног партнера и кандидата за чланство, са којим дели интерес за регионалну стабилност, економски развој и укорењивање демократских норми. Упркос разликама око темпа интеграција и питања која су предмет дискусије, Брисел често истиче Србију као кључну државу у процесу европских интеграција Западног Балкана - партнера чија је улога значајна за мир и просперитет целе регије. Уз то, Србија је чест партнер у економским иницијативама и заједничким пројектима који иду у правцу енергетске безбедности и модернизације инфраструктуре ЕУ.

Сједињене Америчке Државе - историјски и симболички пријатељ

Односи Србије и САД имају дубоке историјске корене, а афирмативан пример такве блискости датира још из Првог светског рата. Дана 28. јула 1918. године српска застава се завијорила изнад Бела кућа — једина друга држава поред Француске којој је то дато у то време као знак поштовања и захвалности за изузетан допринос у борби за слободу и демократију. Тај чин је био јединствен гест подршке и симбол солидарности америчког народа према Србији у тренуцима великих изазова.

И данас, иако се билатерални односи понекад суочавају са различитим спољнополитичким интересима, Washington и Београд настоје да граде партнерство које се ослања на заједничке цивилизацијске вредности, историјско пријатељство и конкретне области сарадње - од трговине и инвестиција до културне размене и образовања.

Африка - партнерство без условљавања и историјска солидарност

У бројним афричким државама Србија ужива поштовање и признавање историјских и дипломатских веза, пре свега захваљујући заједничком наслеђу Покрета несврстаних и принципима равноправности и сарадње без условљавања. У многим главама афричких лидера и јавности, Србија се перципира као држава која негује принцип своје суверености и независности, али и као партнер који је спреман да подржи развојне пројекте, културне иницијативе и политички дијалог. За неке афричке државе, подршка Србији у питањима попут територијалног интегритета додатно учвршћује такву перцепцију.

Србија – између европског пута и алтернативних савезништава

Истраживања јавног мњења и дипломатске реалности јасно показују да Србија заузима специфичну и балансирану позицију у међународној политици. Док домаће становништво као своје најважније савезнике препознаје Русију, Кину и Мађарску, регионални и глобални контекст показује сложенију слику.

У региону, Србија је први савезник у Црној Гори и Северној Македонији, док је у Босни и Херцеговини перцепција амбивалентнија. Шире, Румунија је види као стабилног и пријатељског суседа, Албанија има амбивалентан став, а Грчка перципира Србију кроз призму историјских, културних и православних веза.

На глобалном плану, ЕУ је Србију дефинисала као стратешког кандидата и партнера у стабилизацији Западног Балкана, док САД, иако нису формални савезник, показују историјско поштовање и дипломатску солидарност, што симболично потврђује и гест истицања српске заставе изнад Беле куће. У Африци, Србија ужива перцепцију неутралног, равноправног и поузданог партнера, што потврђује континуитет дипломатске традиције из времена Покрета несврстаних.

Све заједно показује да је Србија држава која балансира између Истока и Запада, између глобалног утицаја и регионалних интереса. Њена међународна перцепција је вишеслојна: истовремено је субјект савезништава, партнер у дијалогу, и држава чија историјска репутација и културни капитал отварају врата за нова савезништва и геополитичке могућности.

Укратко, Србија остаје кључни играч у региону и поуздан партнер у ширем међународном контексту, са позицијом која омогућава флексибилност и стратешки маневар између различитих центара моћи.