"Бојим се да ће постати серијски убица" Исповест мајке леди крв у жилама, страхује да ће син убити њу и сестре - Институције не могу да нађу решење
Њене речи одјекнуле су снажно, јер се ретко ко усуђује да изговори оно што је она написала.
Мајчина потресна исповест о одгајању детета с тешким менталним поремећајем отворила је питање о којем се у јавности ретко говори, а још ређе разуме. Њена прича, брутално искрена, болна и слојевита, изазвала је дубоку поделу међу корисницима друштвених мрежа. Од лавине подршке до оштрих осуда.
У последње време ТикТок профил Кели Деринг постао је једно од ретких дигиталних места где се говори о не баш лепој страни родитељства.
Кели, жена која отворено признаје да нема децу и да због тога не осећа „ни трунку жаљења“, створила је заједницу у којој мајке и понеки очеви анонимно износе најскривеније емоције, од страха и исцрпљености, до жаљења, одбијања па чак и мржње према сопственом детету.
Управо тамо недавно је објављена исповест мајке троје деце, која тврди да најмлађи син болује од озбиљног психотичног поремећаја и да представља потенцијалну опасност за породицу.
Кели је њену исповест пренела у целости:
- Имам троје деце. Када сам родила прво нисам осећала никакву јаку повезаност с тим дететом, то је тек касније дошло. С другим је та веза постојала одмах али није била јака док она није пошла у други разред. С трећим дететом сам осетила јаку везу док је још био у стомаку. Данас су моја два старија детета добра деца, али најмлађе је жива ноћна мора! Када му је било три године приметила сам да нешто није у реду са стварима које је изговарао као и с његовим понашањем. То се није дешавало стално, али сам ја приметила. Увек сам га исправљала и контролисала то брзо. Онда је пошао у школу и то је било као да су се дословно отворила врата пакла. Отпуштена сам с посла јер су ме стално звали из школе због њега. Знала сам да не могу да задржим посао због таквих његових испада па смо се мој муж и ја договорили да ја останем код куће и будем домаћица - написала је она.
Упркос томе што га је водила код психолога и што се активирала и социјална служба, чини се да институције немају трајно решење за њен проблем, те живи у константном страху.
- Одвели смо га код психолога, али је јако тешко дијагностиковати менталну болест код деце. Лекари су се трудили да пронађу одговарајућу комбинацију лекова, али сваке године његово понашање је постајало све горе. Сада он има девет година и ја се бринем да ће убити мене и његове сестре док спавамо. Једино када предахнем јесте када је институционализован. Дијагностикован му је психотични поремећај. Имамо надзорне камере свуда по кући јер су социјалне службе више пута долазиле да провере оптужбе које је износио против нас. Он је изузетно способан манипулатор. Невини људи су били оптужени и скоро завршили у затвору због његових лажи. Срећом, случајеви су одбачени када је истина изашла на видело. Никада не знаш какву личност ћеш добити када родиш дете. Сви желе ‘здраву’ бебу, али мисле само на физичко здравље. Ја сам мајка детета за које се бојим да ће постати серијски убица. Бринем се да ни један лекар, ни терапија, ни године не могу да му помогну. Ништа се није променило шест година. Психотерапију сам почела пре пет година и мој терапеут не може да верује да сам и даље читава - обелоданила је ова мајка која је желела остати анонимна.
Управо њена сурова искреност покренула је поплаву коментара. Неки су је подржали, препознајући у њеним речима сопствену борбу.
Једна жена је написала: „Мајка сам одраслог сина с менталним обољењем. Живот ми је уништен. У групи сам подршке с другима који пролазе кроз исто јер је ово претешко“.
Било је и оних који су реаговали оштро и без имало разумевања: „Ако се плашиш да ће те дете убити време је да га се одрекнеш. Нико не заслужује да живи у константном страху, а твоја друга деца заслужују заштиту.“
Други су отварали болне теме о емоционалној повезаности: „Зашто би ико имао треће дете, ако с прва два није било везе? То дете је то осетило од почетка.“
Многи су били искрено шокирани, неспособни да замисле овакву стварност: „Ово је и тужно и застрашујуће. Деца су заиста лутрија. Нико ти не може гарантовати шта ћеш добити.“