Грешка коју Свети Василије Острошки не прашта: Ево шта никако не смете да урадите на овај дан

Данас је Свети Василије Острошки, а они који су икада посетили Острог добро знају да се ништа не узима и не носи кући као сувенир, осим ако се претходно не помолите и не тражите благослов.

Ево зашто је то тако...

Ако сте били на Острогу, вероватно сте доживели бар једно чудо. Свако ко посети ово свето место има своју причу која је једнако снажна као и сам светац којем се молимо.

Доносимо вам причу према запису М. Вековића, коју је пренео сајт Башта Балкана:

"Чуда Светог Василија Острошког су небројена, а једно од њих је забележено кад је Свети Василије зауставио воз који је требало да крене са станице.

Тог лета, 1982. године, путовали смо из Сарајева како бисмо се поклонили великом светитељу. Након што смо пољубили његове свете мошти и помолили се, спустили смо се низ уске и кривудаве стазе Острога. На крају, помало изгребани од грмова купина и багрема, стигли смо на железничку станицу Острог. Супруга са десетогодишњим Божидаром и осмогодишњим Заријом ушле су прве у вагон, а ја сам полако кренуо за њима, када ме изненада зауставио кондуктер.

"Ви из Острога?", упитао је хладно и тајанствено.

"Да, хвала Богу, из Острога и од Светог Василија, слава му и милост!" одговорио сам.

"Јесте ли нешто узели са собом?", питао је.

Збуњен његовим питањем, одговорио сам: "Па, како да нисмо. Зар неко из Острога иде празан? Узели смо благослов од Светог Василија. Пољубисмо његове свете руке да нас заштите од несрећа и невоља."

"Чујте, воз неће да крене док ми не кажете, јесте ли нешто без питања узели из светиње?", озбиљно је рекао.

Уозбиљио сам се и одговорио: "Боже сачувај, да нешто отимамо из светиње. Ми у светињу носимо поклоне. Породична срећа и благослов свеца су нам важнији од свих ствари на свету."

Тада је кондуктер мало смиреније рекао: "Извините, морао сам да вас питам, причекајте овде, па ћете сазнати зашто."

Онда је брзо отишао низ степенице вагона, махнио руком машиновођи и рекао: "Све је у реду!"

Воз је кренуо. Кондуктер ме тада узео под руку, ушао у купе, наплатио карте и почео причу:

"Пре два дана нисмо могли да кренемо са станице."

"А зашто?", питао сам га смирено.

"Не да нам Свети Василије! Ништа се не чудите, ово је истина. На станици су ушли човек и жена, око педесет година, који су били у Острогу. Машиновођа је покушао да упали воз, али ништа. Локомотива је била непомична, као да је нека невидљива сила држи. Машиновођа је изашао да провери машину, али све је било исправно. Тада је он викнуо: 'Из вагона морају да изађу сви који су били у Острогу'."

"Рекао сам им, они су изашли, а чим су то учинили, локомотива је кренула", рекао је кондуктер.

Следећег дана, исти човек и жена поново су дошли на станицу. "Неће поново да се деси, ми смо сада схватили своју грешку", рекли су. "Без знања монаха узели смо нешто из Острога као успомену. Вратили смо то и тражили опроштај од Светог Василија. Схватили смо колико је грешно узимати из светиње. Хвала Богу и Светом Василију што су нас благословили, а не казнили."

Кондуктер је завршио причу: "Ово су били поштени људи. Имају храбрости да признају свој грех. Научили су нас да из светиње треба изаћи чист, помирен са Богом и људима."

Из овог истинитог чуда можемо сви научити да је важно поштовати светиње и не узимати туђе, јер "савест је као хиљаду сведока", како каже византијска пословица. И тако, Свети Василије, чија чуда не престају, даје одговор на важно етичко питање – не узимај оно што није твоје."

Према запису М. Вековића.

Извор: Bastabalkana.com