Једна МЕТОДА СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ! Стручњак објашњава како помоћи када се неко ГУШИ ХРАНОМ
Гушење храном једна је од најопаснијих хитних ситуација која се може догодити било где – за столом, у ресторану или код куће. Стручњаци упозоравају да је у таквим тренуцима свака секунда драгоцена, али и да погрешна реакција може додатно погоршати стање.
Зато је важно знати како препознати знакове гушења и правилно пружити прву помоћ.
Како препознати да се особа гуши?
Гушење храном најчешће настаје изненада током јела. Особа која се гуши често се инстинктивно хвата за врат, отежано дише и покушава да кашље.
Код блажег облика опструкције дисајних путева особа још увек може да говори и кашље. Међутим, код тежег облика не може да изговори ни реч, покушава да кашље без успеха, дисање постаје све теже, а може доћи и до губитка свести.
Шта прво треба урадити?
Пре свега потребно је проценити да ли се ради о благом или тешком гушењу.
Ако особа може да кашље и говори, стручњаци саветују да је подстичете да настави са кашљањем, без других интервенција.
У случају тешке опструкције препоручује се до пет снажних удараца између лопатица. Након сваког ударца треба проверити да ли је препрека уклоњена.
Ако то не помогне, прелази се на притиске на стомак, односно Heimlichov захват. Ови поступци се смењују док се дисајни пут не ослободи или док особа не изгуби свест.
Када одмах позвати хитну помоћ?
Стручњаци наглашавају да хитну помоћ треба позвати чим приметите озбиљне потешкоће са дисањем, без обзира на то да ли особа кашље или не.
Брза реакција и правовремени позив хитним службама могу бити пресудни за исход оваквих ситуација.
Heimlichov захват није за свакога
Иако је Heimlichov захват једна од најпознатијих метода прве помоћи код гушења, не користи се у свим ситуацијама.
Не препоручује се код одојчади, особа без свести, трудница у поодмаклој трудноћи, као ни код особа које и даље могу да кашљу и говоре. У тим случајевима примењују се другачије процедуре прве помоћи.
Грешка коју многи праве
Једна од најчешћих грешака јесте покушај вађења залогаја или страног тела прстима „на слепо“.
На тај начин препрека може бити гурнута још дубље у дисајни пут, чиме се стање додатно погоршава. Стручњаци саветују да се предмет покушава уклонити само ако је јасно видљив и доступан за безбедно вађење.
Метода која се не препоручује
Стручњаци посебно упозоравају на једну „народну“ методу која се и даље може чути међу људима – држање детета за ноге са главом окренутом надоле и тресење.
Такав поступак може изазвати озбиљне повреде врата, кичме и мозга, а постоји и опасност да се предмет заглави још дубље у дисајном путу. Управо због тога ова метода се не препоручује.
Поступак је другачији код беба
Код одојчади се, уместо Heimlichovog захвата, примењује комбинација пет удараца између лопатица и пет притисака на грудну кост.
Због специфичне грађе тела, поступак прве помоћи код беба разликује се од оног који се користи код старије деце и одраслих особа.