Greška koju Sveti Vasilije Ostroški ne prašta: Evo šta nikako ne smete da uradite na ovaj dan

Danas je Sveti Vasilije Ostroški, a oni koji su ikada posetili Ostrog dobro znaju da se ništa ne uzima i ne nosi kući kao suvenir, osim ako se prethodno ne pomolite i ne tražite blagoslov.

Evo zašto je to tako...

Ako ste bili na Ostrogu, verovatno ste doživeli bar jedno čudo. Svako ko poseti ovo sveto mesto ima svoju priču koja je jednako snažna kao i sam svetac kojem se molimo.

Donosimo vam priču prema zapisu M. Vekovića, koju je preneo sajt Bašta Balkana:

"Čuda Svetog Vasilija Ostroškog su nebrojena, a jedno od njih je zabeleženo kad je Sveti Vasilije zaustavio voz koji je trebalo da krene sa stanice.

Tog leta, 1982. godine, putovali smo iz Sarajeva kako bismo se poklonili velikom svetitelju. Nakon što smo poljubili njegove svete mošti i pomolili se, spustili smo se niz uske i krivudave staze Ostroga. Na kraju, pomalo izgrebani od grmova kupina i bagrema, stigli smo na železničku stanicu Ostrog. Supruga sa desetogodišnjim Božidarom i osmogodišnjim Zarijom ušle su prve u vagon, a ja sam polako krenuo za njima, kada me iznenada zaustavio kondukter.

"Vi iz Ostroga?", upitao je hladno i tajanstveno.

"Da, hvala Bogu, iz Ostroga i od Svetog Vasilija, slava mu i milost!" odgovorio sam.

"Jeste li nešto uzeli sa sobom?", pitao je.

Zbunjen njegovim pitanjem, odgovorio sam: "Pa, kako da nismo. Zar neko iz Ostroga ide prazan? Uzeli smo blagoslov od Svetog Vasilija. Poljubismo njegove svete ruke da nas zaštite od nesreća i nevolja."

"Čujte, voz neće da krene dok mi ne kažete, jeste li nešto bez pitanja uzeli iz svetinje?", ozbiljno je rekao.

Uozbiljio sam se i odgovorio: "Bože sačuvaj, da nešto otimamo iz svetinje. Mi u svetinju nosimo poklone. Porodična sreća i blagoslov sveca su nam važniji od svih stvari na svetu."

Tada je kondukter malo smirenije rekao: "Izvinite, morao sam da vas pitam, pričekajte ovde, pa ćete saznati zašto."

Onda je brzo otišao niz stepenice vagona, mahnio rukom mašinovođi i rekao: "Sve je u redu!"

Voz je krenuo. Kondukter me tada uzeo pod ruku, ušao u kupe, naplatio karte i počeo priču:

"Pre dva dana nismo mogli da krenemo sa stanice."

"A zašto?", pitao sam ga smireno.

"Ne da nam Sveti Vasilije! Ništa se ne čudite, ovo je istina. Na stanici su ušli čovek i žena, oko pedeset godina, koji su bili u Ostrogu. Mašinovođa je pokušao da upali voz, ali ništa. Lokomotiva je bila nepomična, kao da je neka nevidljiva sila drži. Mašinovođa je izašao da proveri mašinu, ali sve je bilo ispravno. Tada je on viknuo: 'Iz vagona moraju da izađu svi koji su bili u Ostrogu'."

"Rekao sam im, oni su izašli, a čim su to učinili, lokomotiva je krenula", rekao je kondukter.

Sledećeg dana, isti čovek i žena ponovo su došli na stanicu. "Neće ponovo da se desi, mi smo sada shvatili svoju grešku", rekli su. "Bez znanja monaha uzeli smo nešto iz Ostroga kao uspomenu. Vratili smo to i tražili oproštaj od Svetog Vasilija. Shvatili smo koliko je grešno uzimati iz svetinje. Hvala Bogu i Svetom Vasiliju što su nas blagoslovili, a ne kaznili."

Kondukter je završio priču: "Ovo su bili pošteni ljudi. Imaju hrabrosti da priznaju svoj greh. Naučili su nas da iz svetinje treba izaći čist, pomiren sa Bogom i ljudima."

Iz ovog istinitog čuda možemo svi naučiti da je važno poštovati svetinje i ne uzimati tuđe, jer "savest je kao hiljadu svedoka", kako kaže vizantijska poslovica. I tako, Sveti Vasilije, čija čuda ne prestaju, daje odgovor na važno etičko pitanje – ne uzimaj ono što nije tvoje."

Prema zapisu M. Vekovića.

Izvor: Bastabalkana.com