Ако ово поједете 1. јануара, верује се да ће вас пратити успех током целе године

Први дан Нове године у многим деловима света није резервисан само за одмор после дочека, већ и за мале ритуале за које људи верују да могу донети срећу, здравље и просперитет у наредних 365 дана. Међу занимљивијим, али и веома раширеним обичајима, посебно на југу Сједињених Америчких Држава, издваја се једење пасуља са такозваним "црним оком" (black-eyed пеас).

Шта је пасуљ са "црним оком"

Упркос називу, black-eyed пеас нису грашак. Реч је о врсти пасуља познатој као крављи пасуљ (cowpea). Препознатљив је по светлој боји и малој тамној тачки на средини зрна, која подсећа на око.

Порекло ове биљке везује се за Западну Африку, одакле је стигла у Америку током трансатлантске трговине робљем. Африканци који су доведени у САД гајили су је и користили у исхрани, па је временом постала део традиционалне кухиње америчког југа.

Зашто се једе баш 1. јануара

Веровање каже да пасуљ са "црним оком" поједен на први дан године доноси срећу и финансијски напредак. Често се помиње и симболика читавог оброка, где свака намирница носи одређену поруку:

• зрна пасуља представљају новчиће
• лиснато зелено поврће симболизује папирни новац
• кукурузни хлеб повезује се са златом
• свињетина се често тумачи као знак напретка јер свиња гура њушку напред, а не уназад

Заједно, ова јела се доживљавају као метафора године која иде напред и доноси обиље.

Како је настала традиција

Корени овог обичаја нису потпуно једнозначни. У Африци се пасуљ са "црним оком" јео у посебним приликама, попут рођења детета, и веровало се да има заштитну моћ, али није био директно везан за Нову годину.

Новогодишњи ритуали какве данас познајемо у великој мери потичу из Европе и пренети су у Америку са досељеницима. Временом су се афричка намирница и европска веровања спојили у једну традицију, па је већ у 19. веку једење black-eyed пеас 1. јануара постало широко распрострањено.

Како се припрема данас

Начин припреме разликује се од региона до региона америчког југа. У неким државама скоро да нема новогодишње трпезе без овог јела, а једна од најпознатијих верзија је Hoppin’ Јохн, комбинација пасуља, пиринча, сушеног свињског меса и поврћа.

У савременијим варијантама, пасуљ се кува са белим луком и зачинским биљем, служи уз шунку и кукурузни хлеб, а понекад се комбинује и са другим прилозима, у модерним варијацијама.

Храна као симбол наде

Иако се овај обичај не поштује свуда, његова порука остаје једноставна: тањир скромног јела на почетку године многима је мали подсетник на наду, оптимизам и жељу да наредни месеци буду бољи.