Јело које су кувале наше баке у Југославији, спрема се брже од гулаша, а укус је још бољи
Иако је гулаш годинама важио за симбол домаће кухиње и спорог кувања, данас се све више враћају рецепти наших бака који показују да богат укус не мора да захтева сате проведене поред шпорета.
Једно од таквих јела поново је у фокусу јер се припрема знатно брже, а укус му је подједнако пун и ароматичан.
Тајна је у избору састојака и начину припреме, који омогућавају да ручак буде готов за свега пола сата.
Брже од гулаша, а једнако заситно
За разлику од класичног гулаша који захтева дуго крчкање, ово јело користи мекше комаде меса који се брзо припремају. Најчешће се користе пилећа џигерица, срца или танко сечено месо, јер им није потребно дуготрајно динстање да би постали мекани и сочни
Управо због тога јело задржава богат укус, али штеди време у кухињи.
Трик који прави разлику
Кључ целе припреме крије се у једном једноставном поступку са луком. Уместо класичног сецкања, лук се ренда директно у шерпу, чиме се за кратко време претвара у густу и кремасту основу.
На тај начин се избегава дуго пржење и убрзава цео процес кувања, а сос добија пунију и свиленкасту текстуру.
Како се припрема
Припрема почиње тако што се месо кратко пропржи док не добије лепу златну боју. Затим се вади из шерпе, а у истој масноћи припрема се основа од ренданог лука и паприке.
Када поврће омекша, месо се враћа назад, додају се зачини и налива се мала количина воде или бујона. Током кувања додаје се и ситно рендан кромпир, који природно згушњава сос и даје му додатну пуноћу.
Све заједно се кува око двадесетак минута, а на крају се убацују бели лук и свеж першун који заокружују укус.
Укус који подсећа на детињство
Оваква јела била су свакодневица у домаћинствима широм бивше Југославије. Била су практична, заситна и прилагодљива, а најважније је било да цела породица може брзо да добије топао оброк.
Додатна предност је што је јело често још укусније сутрадан, када се сви састојци додатно повежу.
Како се служи
Најчешће се сервира уз пире кромпир или домаће резанце који упијају богат сос. Уз то готово увек иде и комад домаћег хлеба, јер мало ко може да одоли да не покупи и последњи залогај са тањира.
За још пунији укус, на крају се може додати мало павлаке, која даје благу кремасту ноту.
