Једна стара навика може да промени начин исхране: Ево зашто би супа поново требало да буде на нашем столу

Посебно недељни. У многим кућама постојала је готово ритуална структура оброка: прво супа, затим кувано месо и поврће, па сос од рена или парадајза, и тек онда главно јело. Данас је такав ручак постао реткост. Не зато што више не волимо супу, већ зато што смо се полако одвикли од кувања.

У међувремену смо стекли нову навику: да храна дође до нас. Може да постоји добар кетеринг, могу да постоје коректни оброци, могу да постоје фирме које праве релативно уравнотежене порције. Али већина хране која се најлакше поручује и најбрже стиже припада свету брзе хране: више соли, више масти, више калорија, често више шећера, а мање поврћа, мање влакана и мање контроле над оним што заиста једемо. Супа је, у том смислу, готово супротан модел исхране: спора је у припреми, али брза у употреби; једноставна је, али нутритивно флексибилна; јефтина је, али може да буде изненађујуће богата. Зато је можда време да се сетимо најобичније супе.

Остатак текста прочитајте на tosamja.media