Jedna stara navika može da promeni način ishrane: Evo zašto bi supa ponovo trebalo da bude na našem stolu

Posebno nedeljni. U mnogim kućama postojala je gotovo ritualna struktura obroka: prvo supa, zatim kuvano meso i povrće, pa sos od rena ili paradajza, i tek onda glavno jelo. Danas je takav ručak postao retkost. Ne zato što više ne volimo supu, već zato što smo se polako odvikli od kuvanja.

U međuvremenu smo stekli novu naviku: da hrana dođe do nas. Može da postoji dobar ketering, mogu da postoje korektni obroci, mogu da postoje firme koje prave relativno uravnotežene porcije. Ali većina hrane koja se najlakše poručuje i najbrže stiže pripada svetu brze hrane: više soli, više masti, više kalorija, često više šećera, a manje povrća, manje vlakana i manje kontrole nad onim što zaista jedemo. Supa je, u tom smislu, gotovo suprotan model ishrane: spora je u pripremi, ali brza u upotrebi; jednostavna je, ali nutritivno fleksibilna; jeftina je, ali može da bude iznenađujuće bogata. Zato je možda vreme da se setimo najobičnije supe.

Ostatak teksta pročitajte na tosamja.media