РАЗДВОЈЕНИ ОДМАХ НАКОН РОЂЕЊА - Три БРАТА нису знала један за другог, случајно се срели, уследила ТРАГЕДИЈА
Тешка животна прича!
Све је почело 1961. године када је једна тинејџерка у Њујорку родила тројке - три сина. Отац није било познат и млада мајка је изразила жељу да дечаке да на усвајање. Обратила се агенцији Луис Вајс Сервис и од њих добила уверавања да ће деци пронаћи најбољи могући дом и родитеље који ће их волети заувек.
Оно што млада мајка није знала било је да се агенцији јавио још један човек - Петер Неубауер, познати дечји психолог који је блиско сарађивао с ћерком Сигмунда Фројда, Аном.
Риба да се ПАЗИ ПРЕВАРЕ, Водолија има ПРОБЛЕМЕ са САРАДНИЦИМА - Погледајте шта вам предвиђа хороскоп за УТОРАК
ОТПУШИТЕ ОДВОД ЗА САМО 3 СЕКУНДЕ: Уз овај ЈЕДНОСТАВАН САСТОЈАК који сви имате у кухињи решите се запушених цеви
А његова идеја била је монструозна…
Доктора Неубауера већ је одбило неколико агенција, али су у Луис Вајс Сервису имали разумевања за његов план. Он је наиме хтео да спроведе експеримент који би једном за свагда разрешио дилему шта је важније - природа или одгој. У то време "натуре вс. нуртуре" била је једна од главних дебата у свету психологије и Неубауеру су биле потребне што сличније бебе – близанци или још боље тројке.
И тако су новорођени дечаци испали савршени за експеримент.
Деца су раздвојена када им је било шест месеци и дата на усвајање код родитеља који нису знали да дечаци имају браћу. Наменски су смештени у нове домове - једна беба је завршила у радничкој породици, једна у породици из средње класе, док је један дечак смештен у породицу богатих људи.
Не знајући да постоје и друга двојица одгајани су у радијусу од 160 километара, а усвојитељима је речено да су дечаци део "рутинске студије о развоју деце" због чега ће их понекад посећивати доктор Петер Неубауер и његов тим..
Експеримент је формално трајао 10 година, али су научници и после овог периода наставили да надгледају дечаке. Прве две године посете лекара су биле четири годишње, а онда два пута или једном. Дечаци су увек приликом посета снимани, а тестирања и надгледања која су спровођена укључивала су когнитивне тестове, попут слагања слагалица и цртања.
Проблеми у понашању тројки појавили су се одмах. Све три бебе су често ударале главама у решетке колевки. Данас, психолози сматрају да је била реч о стресу због раздвајања, а проблеми су се наставили како су дечаци расли - двојица су неколико пута били хоспитализовани у психијатријским установама, а трећи је био умешан у убиство жене у пљачки из 1978. године.
Ипак, за све ово време нико из круга научника који су их посматрали није рекао ништа
И тако су одрасли Роберт Шафран, Едвард Галанд и Дејвид Келман. А, њихова тајна откривена је случајно…
Роберт је када му је било 19 година уписао Саливан Комјунити Колеџ. Већ првог дана предавања био је шокиран јер се чинило да их сви познају.
Још је чудније било што су га сви звали “Еди”. А онда му је пришао један младић и питао га - да ли је можда усвојен?
Момак је био пријатељ Едварда Галанда који је годину дана раније одустао од образовања. Како је знао да је Еди усвојен “сложио је коцкице” и решио да упозна браћу. Истог дана је позвао свог друга и са Робертом отишао код њега.
- Када су се врата отворила моје лице ме гледало. Све је друго нестало, били смо само Еди и ја – испричао је касније Роберт.
Вест је била сензација и доспела је у новине. А онда се, неколико месеци касније јавио и Дејвид Келман. Студент на Квинс Колеџу видео је слику браће у новинама и, како је изгледало као да гледа себе у огледалу, решио да назове дом Галандових.
Заувек је упамтио да се тада јавила Едијева мајка и, након што га је саслушала рекла: "Боже, па одакле само излазите".
И тако су се сва три брата коначно срела и – одмах постала звезде! Гостовали су у небројеним програмима, давали интервјуе и аутограме, људи су их заустављали на улици да се сликају са њима…
- Радили смо много лудих ствари, дивљали смо по Њујорку и носили се на раменима, заустављајући саобраћај. На улици нас је сусрела и Ени Либовиц која нас је повела на журке и фотографсрала, а глумили смо и у филму Сузан Сајделман "Desperately Сеекинг Сусан", и то у сцени с Мадоном – присећали су се касније.
Сличност је била невероватна, али ишла је и даље од физичке – браћа суи мала сличне манире, глас, начин понашања и мишљења.
И док су тројке уживале у “5 минута славе” њихови родитељи су започели истрагу. Нико од њих није знао да деца коју усвајају имају браћу и, за почетак их је занимало – зашто су деца уопште раздвојена.
Агенција Луис Вајс Сервис их је уверавала да нема правила по kojemm они морају родитељима рећи да ли деца имају браћу или сестре. Ипак, неколико пута су ухваћени у лажи и након тога су испричали причу о експерименту.
Дејвид је био тај који је завршио у радничкој породици Келман, Еди у породици Галанд средње класе, а Роберт код богатих Шафранових. Дејвид је имао добар однос са родитељима, а његовог оца, топлог човека који је био власник продавнице мешовите робе, лако су заволела и друга двојица браће, па су га сви звали Бубула. Он сам је више пута изјавио да би, да је знао да су у питању тројке, радо усвојио сву тројицу.
Бобијев отац био је лекар, а младић је своје детињство памтио по многим данима када га је чувала дадиља и ретким тренуцима када је виђао оца. Интересантно, најпроблематичнији однос са породицом имао је Еди који се често сукобљавао са оцем.
- Он је имао другачије идеје о томе шта мушкарац треба да буде – причао је касније.
Тројац је у једном моменту упознао и биолошку мајку, али како ниједна страна није имала жељу да се тај однос продуби, на томе се и завршило.
Ипак, није било онога “живели су срећно до краја живота”. Како се хладила прича, хладио се и однос међу браћом.
- Почеле су да нам се мало отварају очи. Постојали су периоди кад би двојица браће била ближа, онда је било тешко бити онај трећи – причао је после Дејвид.
Временом браћа су основала породице и добили своју децу. Године 1988. тројац је отворио ресторан "Триплетс Роуманиан Стеакхоусе", али није им ишло. Из приче је први иступио Роберт и то је додатно погоршало односе.
Чинило се да је Едијев живот највише промењен проналаском браће. Како се никада није слагао са оцем, вероватно се надао да је “напокон пронашао породицу”. Свака њихова размирица дубоко га је погађала. Данас се верује да је показивао симптоме биполарности.
- Трагично је да се Еди неколико пута селио како би био ближе браћи. Три пута је мењао кућу како би био ближи Дејвиду, и живео је буквално преко улице када се 1995. године убио. Упуцао се – испричао је Тим Вардл, редитељ веома успешног документарца о животу браће под назовом “Три идентична странца” ("Three Идентицал Странгерс").
Едијево самоубиство дубоко је погодило двојицу браће. Након тога додатно су се удаљили и њихов однос више никада није био исти.
Роберт Шафран данас је адвокат у Бруклину. Дејвид Келман ради у осигуравајућем друштву у Њу Џерзију.
Њихови родитељи никада нису успели да пронађу адвоката који би тужио агенцију и случај се данас сматра застарелим. Доктор Неубауер умро је 2008. у 94. години живота. Његов рад никада није објављен тако да се о разултатима самог експеримента заправо не зна ништа. Подаци се чувају на факултету на коме је Неубауер радио. У документарцу се каже да су запечаћени и да се не смеју отварати пре 2065. године.