"Угасите, мени се спава" - Творац ових речи, Љубомир Симовић, вечно је склопио очи и за собом оставио очекивану постхумну славу
Јуче, 16. априла, преминуо је академик и књижевник Љубомир Самовић.
Јутрос нас је дочекала вест да међу нама више није познат српски писац, песник и есејиста. Србија ју је, чини се, примила са великом тугом, а о његовим делима ће се, по свему судећи, тек говорити.
Наиме, рођени Ужичанин доста је говорио кроз своја дела. Преносио је сопствене ставове и дозволио да му суде сви читаоци, прихватајући критике као нешто позитивно.
Радио је дуго као уредник у културној редакцији Радио Београда. Изузетно је ценио квалитетно штиво, што је пресликавао на папир стварајући заоставштину за нове, потоње генерације. Доказ о његовом успеху лежи у жалу многих чланова његове публике.
При крају живота радио је на књизи песама "Риба са два репа", чије објављивање је одлагао уз објашњење да јој је потребна дорада. Ускоро ће бити доступна за читање у издању Архипелага.
Једна од Љубиних најпознатијих песама је "Аутопортрет са главом на столу", у којој се прожимају мотиви умора и туге. Одређени књижевни критичари сматрају да је она одраз стања његове душе.
Више пута је нагласио да му се спава, а на крају пише "Мени се спава, угасите, мени се спава". Наведене речи се тумаче као последњи поздрав и прижељкивање завршетка овоземаљског живота.
