Проф. др Димковић одговара на питање које мучи многе: Због чега се УРИНАРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ стално понављају?

О уринарним инфекцијама говоримо када се у неком делу мокраћног система нађу бактерије у значајном броју. С обзиром на спектар тих инфекција, најважније је како их класификовати, јер од тога зависе терапијски поступци. Инфекције могу бити некомпликоване када се односе на особе које имају нормалну структуру и фукцију бубрега и мокраћних путева и које имају очуван имунски систем.

Компликоване инфекције у својој позадини имају неко обољење или стање које доводи до инфекције или јој доприноси. Најчешће су то уролошке болести или аномалије (камен, увећана простата, рефлук мокраће, стенозе мокраћовода, цисте). По локацију, могу бити лоциране у доњем делу мокраћних путева (циститис) или горњег (пијелонефритис). 

Који су типични симптоми уринарних инфекција на које би требало обратити пажњу? 

Симптоме уринарних инфекција доњих мокраћних путева (циститис)  често називамо и дизуричним тегобама: учестало мокрење, бол, осећај печења при мокрењу, осећај недовољне испражњености бешике, притисак и бол у доњем делу трбуха. Ако се инфекција односи на бубрег (акутни пијелонефритис), симптомима се придружује висока температура и грозница, као и бол у пределу захваћеног бубрега. Код старих особа, симптоми могу бити атипични, поготову ако се ради о акутном пијелонефритису: повраћање, поремећај свести. Ако је присутан уринарни катетер, дизуричне тегобе углавном изостају.

Како разликовати вагиналну од уринарне инфекције? 

Описане дизуричне тегобе су доста типичне за уринарну инфекцију. Међутим, понекад је тешко разликовати да ли се ради о уринарној или вагиналној инфекцији, што је посебно изражено ако особа има инфекције које се стално понављају. Стога се саветује да се уз уринокултуру код њих обавезно уради и вагинални и цервикални брис са антибиограмом. Ако су брисеви позитивни, онда се две инфекције лече истовремено, тако да се антибиотицима додају и вагиналете направљене према антибиограму.

Шта је “Honey моон cystitis“? 

Код осетљивих особа, сексуални однос јесте фактор ризика за уношење инфекције у уринарни тракт због блискости аналног отвора (и цревних бактерија у околини). Учестали сексуални односи се односе на ‘медени месец’, па одатле и назив. Стога се код осетљивих жена саветује да увек попију чашу воде и да мокре после сексуалног односа. Ако се инфекције и даље јављају често, саветује се пола или цела таблета антибиотика после односа.

Да ли се Ешерихија може пренети сексуалним путем на другог партнера?

Иако преношење инфекције узроковане Ешерихијом на партнера није често, бактерије се могу пренети сексуалним чином. Наравно, постоје изазивачи инфекције (Хламидије, микоплазме, уреаплазме) које су сексуално преносиве болести када оба партнера треба да се лече без обзира на симптоме.

Ко је у ризику од уринарних инфекција и зашто? 

Уринарне инфекције се чешће јављају код жена свих старосних група, а поготову од 18 до 39. године. Такође, у пре- и постменопаузном периоду су чешће инфекције због промена слузокоже уринарног тракта која губи одбрамбене способности и виталност коју јој омогућава естроген. Трудноћа је добро познато стање које води чешћим инфекцијама. Код мушкараца, уринарна инфекција је честа у каснијој животној доби и углавном услед увећане простате. Присуство уринарног катетера је велики ризик за настанак инфекције. Међутим, особе са катетером имају скоро увек и асимптоматску бактериурију (бактерије у мокраћи, али не и симптоме) што се не може дефинисати као уринарна инфекција у правом смислу речи и не треба је лечити.

Због чега се код неких жена уринарне инфекције стално понављају? 

Јако је важно искључити друге, лечиве узроке који воде инфекцијама, тзв. компликоване инфекције. Жене које имају понављане некомпликоване инфекције су често нерасположене, губе самопоуздање мислећи да нешто греше, губе и поверење у свог лекара. Радна способност им је смањена и неретко имају поремећен социјални и породични живот. Код њих се у највећој мери ради о генетски условљеној склоности ка инфекцијама. Такође, њихова слузокожа има повећан број специфичних рецептора за Ешерихију која се својим трепљама лако ‘закачи’ за слузокожу и доводи до инфекције. То је објашњење зашто неке жене никада нису имале инфекције, а код других се оне стално понављају. У периоду менопаузе, услед мањка естрогена, код неких жена могу настати учестале инфекције и зато им препоручујемо (ако нема контраиндикација) примену препарата вагиналног естрогена уз сарадњу са гинеколозима.

Шта треба урадити када се јави бол, пецкање, учестало мокрење? Када је потребно обратити се лекару? Да ли је оправдано самолечење код куће и када?

Започињање лечења уринарне инфекције отпочиње одмах по појави симптома. Симптоми се могу јавити увече, ноћу, викендом, државним празником када је доступност лекара значајно мања. Ако се тегобе јаве по први пут или се јављају ретко (на неколико година), особа може започети лечење самоиницијативно са повећаним уносом течности (биљни чајеви) и применом  биљних препарата и лекова за ублажавање болова. Након тога свакако треба посетити изабраног лекара који ће прописати одговарајући терапију.

Како се  потврђује уринарна инфекција?

Типични сиптоми су довољни за почетак лечења, сем ако особа није алергична на одређену врсту антибиотика када се мора сачекати уринокултура. У међувремену се саветују опште мере, унос течности и биљни препарати. Код особа које имају учестале инфекције, код старих особа (поготову у домовима) и код особа са уринарним катетером, пожељно је узети на преглед целокупни урин и уринокултуру пре лечења  и то због честе резистенције бактерија на претходно примењене антибиотике и због могућности инфекције са више бактеријских врста истовремено. У највећем проценту узрочник некомпликованих инфекција је  Ешерихија коли. Она је иначе стално присутна у дигестивном тракту те је увек ‘ту негде у околини’.

Како се третирају уринарне инфекције? Која је корист од биљних препарата и када се они  препоручују?                                            

Златни стандард у лечењу уринарних инфекција су антибиотици. Они су нужни, али имају своје последице, и позната су њихова нежељена дејства. Зато је Светска здравствена организација апеловала на опрез при давању антибиотика, а наше Министарство здравља је издало водич добре клиничке праксе о рационалној употреби антибиотика. Последњих година биљни препарати заузимају важно место у  лечењу уринарних инфекција. Њиховом применом било у акутним инфекцијама или у превентивне сврхе остварују се позитивни ефекти на уринарне инфекције и на спречавање њиховог понављања. Притом, немају нежељена дејства током дуготрајне примене и клинички су испитани. Активни састојци биљног препарата као што је Naturoplex®  ублажавају тегобе већ на почетку примене, убрзавају елиминацију Ешерихије и помажу да се инфекције не понављају, или да се прореде. Препоручује се самостално, код блажих форми инфекција, док се чека уринокултура, а касније и у комбинацији са антибиотицима.

Савет особама које имају уринарне инфекције које се стално понављају

Код понављаних инфекција се примењују опште мере превенције: дневни унос око два литра течности, редовно пражњење мокраћне бешике и столице, решавање опстипације (затвора) и шуљева, пажљива хигијена у тоалету (брисање од напред према назад), комфоран памучни веш, препарати бруснице, а такође се саветује избегавање јако киселе и љуте хране, избегавање спермицида, а по неким подацима и избегавање стреса. Када опште мере нису делотворне, примењује се прологирана профилакса антибиотицима (свако вече у малим дозама). У обзир долази и хетеровакцина или аутовакцина, а код пери и постменопаузних жена ту су и препарати вагиналног естрогена.

Најчешће истине и заблуде о уринарним инфекцијама 

Најчешћа заблуда је да сваки налаз бактерија у мокраћи треба лечити. Терапије се не примењује уколико особа нема симптоме инфекције (тзв. асимптоматска бактериурија), сем код трудница када је терапија индикована и код неких уролошких операција које су праћене повредом слузнице (крварењем).

0