Волите лосос? Право је време да РАЗБИЈЕМО МИТОВЕ о овом специјалитету!
Лако је разумети зашто је лосос толико популаран: као основни део медитеранске исхране, богат је хранљивим материјама, укључујући омега-3 масне киселине (које су добре за срце, мозак и кожу), протеине и витамин Д.
Пет митова о лососу
Упркос популарности, стручњаци за морске плодове кажу да и даље постоји неколико уобичајених заблуда о лососу које једноставно нису тачне, а ово је пет најчешћих:
1. Свеж је бољи од замрзнутог
Када купујете лососа, прво питање је да ли да узмете свежег са рибарнице или замрзнутог из продавнице. Јасон Хедлунд, главни купац морских плодова у Whole Foods Маркету, каже да свеж лосос није хранљивији нити нужно укуснији од замрзнутог.
Ако планирате да га поједете у року од два дана, свеж је добар избор. Али ако желите да га имате при руци, а нисте сигурни када ћете га спремати, боље је узети замрзнут. Многи не знају да се лосос замрзава свега неколико сати након улова, чиме се задржавају све хранљиве материје и укус.
Марк Ланг, професор маркетинга хране на Универзитету у Тампи, додаје да је замрзнути лосос понекад и „најсвежији“ управо зато што се одмах замрзава. Ако желите да га чешће једете због здравствених предности, препоручује се куповина замрзнутог и одмрзавање дан пре припреме.
2. Узгојени лосос није добар као дивљи
Стручњаци кажу да узгојени лосос често неоправдано има лошу репутацију. Марк ЛаМонацо из Wegmansa истиче да без одговорног узгоја не би било довољно лососа да задовољи потражњу.
Доуг Варанаи из Спроутса додаје да је узгој лососа подједнако важан као и узгој пилетине, говедине или свињетине, јер штити дивље популације од прекомерног излова.
Ланг објашњава да лоша репутација потиче још из 1970-их, када није било довољно регулативе и лосос се узгајао у лошим условима. Данас је ситуација другачија – инспектори контролишу рибњаке, а у случају неправилности одузимају сертификате. Стручњаци додају да су хранљиве вредности узгојеног и дивљег лососа веома сличне, али да дивљи има чвршћу текстуру и јачи укус, док је узгојени блажи, маснији и мекши.
3. Узгојени лосос је пун антибиотика
Ако избегавате узгојеног лососа због антибиотика, стручњаци кажу да нема разлога за бригу. У САД-у, Канади, Норвешкој и другим земљама са добром регулацијом антибиотици се ретко користе, а када се користе, то је под строгим ветеринарским надзором.
Ипак, у земљама са слабијом контролом забележена је прекомерна употреба антибиотика, што може бити опасно и за људе и за животну средину. Зато се препоручује да бирате лосос са сертификатима попут АСЦ (Aquaculture Stewardship Цоунцил) или БАП (Бест Aquaculture Працтицес).
4. Лосос има много живе
Лосос не садржи пуно живе и безбедан је за редовну конзумацију. Варанаи наглашава да здравствене користи од лососа далеко превазилазе било какву забринутост због живе.
Због кратког животног века и ниске позиције у ланцу исхране, лосос не накупља велике количине живе. Риба која живи дуже и налази се више у ланцу исхране може имати више живе, али животни циклус лососа траје три до пет година, што није довољно да би се накупио опасан ниво.
5. Боја лососа показује колико је свеж
Боја јесте важна, али интензивна наранџаста или црвена нијанса не значи нужно и да је лосос свеж. Узгојени лосос добија боју из додатка астаксантина у исхрани. Тај додатак се природно налази и у храни дивљег лососа, а користи се и као суплемент за људе због антиоксидативних својстава.
Приликом куповине свежег лососа важно је обратити пажњу на мирис (треба да буде благ, не рибљи), текстуру (чврста, не кашаста) и изглед (влажан, без сувих делова, мрља или сивих нијанси). Ако лосос има главу, очи треба да буду бистре – мутне очи указују да риба није свежа.
