Заборављено чудо природе: Дрво које је лечило народе Балкана данас у процесу изумирања - Лечи кашаљ и затвор

Враћамо се у детињство! Лековита моћ дуда је тајна коју су знале наше баке. Овај симбол равничарских дворишта није само слатки плод, већ моћна кућна апотека за грло, пробаву и регулацију шећера.

У нашим равничарским пределима својевремено није могао да се замисли сокак или двориште без дуда. Слатке плодове овог дрвета обожавала су деца, а од опалих плодова остајали су им на босим стопалима црвени, или црни трагови који су се тешко прали. Опале плодове дуда таманила су и јата гусака.

Слика равнице сада је другачија, стабала дуда је све мање, а расадника младих дудова, дудара – готово да нема. Зашто заборављамо ово моћно дрво?

Бели и црни дуд: Разлика међу заборављеним благом

Дуд се дели на две главне врсте, а обе су лековите и корисне.

Бели дуд (Морус алба Л.) је дрво које порасте до 20 метара и има округлу крошњу. Његови листови су широкојајасти, а плодови (дудиња) крећу се од беле, преко ружичасте до црвено-црне. Порекло води из Кине, где се гајио првенствено због лишћа којим се хране свилене бубе.

Црни дуд (Морус нигра Л.) је такође висок, али му је круна шира, а листови храпави и длакави. Плодови црног дуда су сочни, тамно црно-љубичасти, готово двоструко већи од белог и слађег укуса. Води порекло из Ирана и Авганистана.

Заборављена моћ: Дуд у народној медицини

Иако се лековита моћ дуда данас не користи често у савременој фитотерапији, његово место у народној медицини је неизбрисиво. Као лековите сировине користе се плод, кора са корена и лист црног дуда.

Плод дуда је изузетно богат и садржи око 9% шећера, органске киселине, пектин, витамине и минералне соли.

Како се користи?

Плодови се употребљавају као благо средство за искашљавање и против затвора.

Кора корена такође делује као пургатив.

Лист се користи као адстрингенс (средство које површински скупља кожу и слузокожу), а народ верује и да снижава концентрацију шећера у крви.

Кућна апотека: Сируп од дуда за грло и пробаву

Од зрелих црних дудиња прави се изузетно цењен сируп (Сирупус морорум). Овај сируп се некада правио и у апотекама и био је део званичних фармакопеја.

Употребљава се за испирање код упала уста и грла, као освежавајући напитак код грозница, благо средство за искашљавање и изазивање столице. Лист улази у састав различитих чајних мешавина које се препоручују као допуна лековима код благо повишене концентрације шећера у крви, често у комбинацији са листом боровнице и махунама пасуља.

Сок од дуда, компоти, слатко и пекмез су уобичајене посластице, док се од ферментисаних дудиња пече и чувена ракија дудовача. Његово дрво је цењено за столарију и израду буради, што само потврђује колико је лековита моћ дуда вредна чувања.