Ceo život su joj se smejali jer NE MOŽE DA TREPNE: Sve se promenilo nakon jedne odluke
Postala viralana a nije planirala.
Sabrina Burlando nije planirala da postane viralna, već je želela da neko ko živi sa urođenom ptozom oseća da nije sam, nakon što je podelila svoje iskustvo sa tim stanjem.
Dijagnozu, koju je nasledila od oca, dobila je odmah po rođenju. Urođena ptoza utiče na mišiće koji podižu kapke, pa je kod nje odmalena sve bilo drugačije – od načina na koji trepće do toga kako joj oči izgledaju na fotografijama, piše People.
Kada je imala tri godine, prošla je operaciju koja joj je pomogla da ponovo može da trepće, ali ne na način na koji većina ljudi očekuje. Danas, kaže, trepće uz pomoć mišića obrva, zbog čega joj oči deluju manje od proseka. Sama operacija joj nije ostala jasno u sećanju, ali pamti strah i zbunjenost: kao dete nije razumela zašto joj je potrebna operacija i po čemu se razlikuje od drugih.
Kako je odrastala, razlika je postajala vidljivija. U osnovnoj školi su je zadirkivali, pa je, priznaje, mrzela odlazak na nastavu. Teškoće su se nastavile i u srednjoj školi, a kasnije i na poslu. Preokret nije došao promenom izgleda, već promenom perspektive: shvatila je da je mnogo važnije kakva je osoba, nego kako izgleda. Ipak, to nije bilo lako u eri društvenih mreža.
"Savršena" lica i filtrirana lepota, kaže, iskrivili su joj doživljaj sebe, pa je dugo pokušavala da sakrije ono po čemu se razlikuje, posebno prilikom upoznavanja novih ljudi.
Nedavno je odlučila da prestane da se skriva i otvoreno progovori o ptozi na TikToku, ne da bi postala poznata, već da pronađe nekoga ko to razume. Iznenadila ju je reakcija: umesto talasa mržnje, dočekala ju je toplina i mnoštvo poruka ljudi koji dele slična iskustva. Posebno ju je dirnula poruka majke koja je napisala da i ona i njena 13-godišnja ćerka imaju ptozu, da nikada nisu upoznale nekoga sa istim stanjem i da će ćerki pokazati Sabrininu stranicu.
U tom trenutku pomislila je na sebe sa 13 godina i na nesigurnost koju je tada osećala.
"To mi je značilo sve", priznaje.
Danas želi samo jedno: da deca, tinejdžeri i roditelji koji žive sa urođenom ptozom znaju da nisu sami i da je različitost nešto što se može slaviti.
