Nikako ne bacajte PEPEO OD BADNJAKA: Stari srpski običaj kaže da čuva kuću od nesreće - ko ga zanemari, priziva MALER

Badnji dan i Badnje veče među najemotivnijim su prazničnim trenucima u srpskoj tradiciji. To je vreme kada porodica dolazi pod isti krov, dom miriše na posnu trpezu i badnjak prislonjen uz kuću čeka da bude unet uz radost i blagoslove. Iako se mnogi običaji prenose s kolena na koleno, neki od njih danas se pomalo zaboravljaju ili ne shvataju u potpunosti - posebno oni vezani za badnjak i pepeo koji ostaje nakon njegovog paljenja. A upravo se veruje da u tom pepelu leži posebna simbolika i blagodet za dom i porodicu, zbog čega su naši preci pažljivo čuvali svaku mrvicu ovog svetog ognja.

Običaji koji su ostali u našem narodu vekovima 

Dan pre najradosnijeg hrišćanskog praznika prate brojni običaji, ali tri su se posebno istakla, posebno kada je u pitanju sticanje bogatstva i izbegavanje malera.

- Ono što je tradicionalno kod većine je da ne bi trebalo trošiti novac jer se smatra da će se to onda dešavati cele godine. Ne bi trebalo ništa pozajmljivati iz kuće, ništa čak ni iznositi i trebalo bi se suzdržati od upotrebe oštrih stvari – igle, makaze, nešto što može da povredi. Ima i običaja gde se na Badnji dan nož zabode iza vrata, pored praga, da čuva porodicu, a od večeras pa sledeća dva dana se ne baca đubre jer se računa da je sa badnjakom u kuću ušla sreća. Ja mislim da sve te običaje treba da poštujemo na jedan racionalan način, da nam oni budu dragi, da verujemo u njih, a ne da budemo opsednuti time - objašnjava etnolog Jasna Jojić.

Prema rečima poznate, etnološkinje, u praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.

Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.

Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.

Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća - započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.

Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sasdrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu...Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.

Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.

U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.

I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu.

Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.

Sledeća 3 verovanja su naši preci obavezno poštovali:

- Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga konzumiraju.

- Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.

- Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.

Šta se radi sa badnjakom nakon trećeg dana Božića?

Badnjak treba zapaliti i ostaviti da izgori u šporetu u kući. Vatra koja se pojavljuje kada se Badnjak spaljuje donosi plodnost i pomaže svim ukućanima, ali je ne treba raspirivati duvanjem, već pustiti da sama plamti.

Takođe, trebalo bi sačuvati malo pepela od badnjaka koji se sagoreo i čuvati u posebnom mestu u kući, pa zato Badnjak treba zapaliti u čistoj peći.

U mnogim mestima veruje se da je pepeo od Badnjaka ima posebnu moć, te se njie posipala bašta, kako bi namirnice bile što bolje koje ljudima donose dobro zdravlje.

Srbija Danas/Stil, Ivana Bogićević/Prenela J.Š.