Никако не бацајте ПЕПЕО ОД БАДЊАКА: Стари српски обичај каже да чува кућу од несреће - ко га занемари, призива МАЛЕР

Бадњи дан и Бадње вече међу најемотивнијим су празничним тренуцима у српској традицији. То је време када породица долази под исти кров, дом мирише на посну трпезу и бадњак прислоњен уз кућу чека да буде унет уз радост и благослове. Иако се многи обичаји преносе с колена на колено, неки од њих данас се помало заборављају или не схватају у потпуности - посебно они везани за бадњак и пепео који остаје након његовог паљења. А управо се верује да у том пепелу лежи посебна симболика и благодет за дом и породицу, због чега су наши преци пажљиво чували сваку мрвицу овог светог огња.

Обичаји који су остали у нашем народу вековима 

Дан пре најрадоснијег хришћанског празника прате бројни обичаји, али три су се посебно истакла, посебно када је у питању стицање богатства и избегавање малера.

- Оно што је традиционално код већине је да не би требало трошити новац јер се сматра да ће се то онда дешавати целе године. Не би требало ништа позајмљивати из куће, ништа чак ни износити и требало би се суздржати од употребе оштрих ствари – игле, маказе, нешто што може да повреди. Има и обичаја где се на Бадњи дан нож забоде иза врата, поред прага, да чува породицу, а од вечерас па следећа два дана се не баца ђубре јер се рачуна да је са бадњаком у кућу ушла срећа. Ја мислим да све те обичаје треба да поштујемо на један рационалан начин, да нам они буду драги, да верујемо у њих, а не да будемо опседнути тиме - објашњава етнолог Јасна Јојић.

Према речима познате, етнолошкиње, у праскозорје, под ударцима секире, један се млади храст опрашта са сунцем. Сече се са три ударца, тако да падне ка истоку.

Бадњак је симбол оног дрвета, које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији, да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус Христ.

Његово ложење је главни део овог празника, али ће бадњак од зоре, до сумрака, остати прислоњен уз кућу, и тек потом бити унет, уз посипање житом. Бадњак се ложи са посебним поштовањем, и моли за здравље, срећу и мир.

На бадње јутро кућа се чисти, украшава са сламом, на сто се ставља суво и коштуњаво воће, славска свећа - започиње пост који за циљ има чишћење душе. Потом се припрема посна вечера, пече печеница и иде у цркву на бдење.

Домаћице праве посну трпезу, али разноврсну, која би требало да сасдржи: пасуљ, рибу, баклаву, погачу, питу...Верује се да ће тако и нова година бити богата и плодна.

Подови се посипају сламом, баш као у Витлејемској пећини, деца пијучу, да би се живина множила и умолило благостање.

У овим обичајима лежи проналажење смисла празника Христовог рођења. Није све у трпези и јелу, јер се све то може спремити било који дан. Битно је да се овај празник проведе у свом домаћинству у кругу породице, са радошћу и љубављу.

И док се у домовима пали свећа, као симбол Исусове светлости коју је донео свету, ове су вечери сокаци и улице пусти. Не иде се у госте, нити се ишта узима од других. Празнује се у породици, а сви обичаји упућују на љубав, праштање и тежњу да се све заваде прекину.

Многи обичаји везани за Бадњи дан су пагански, а црква им је касније дала хришћанско обележје.

Следећа 3 веровања су наши преци обавезно поштовали:

- Мак ваља јести на Бадњи дан, јер се верује да ће донети много новца онима који га конзумирају.

- Они који су се током године посвађали с неким, на Бадњи дан праштају и мире се и то је прави дух традиције.

- На Бадње вече жена удари руком мужа у слабину, а муж жену исто, да буде целе године кућа весела, да буде здрав домаћин-газда куће.

Шта се ради са бадњаком након трећег дана Божића?

Бадњак треба запалити и оставити да изгори у шпорету у кући. Ватра која се појављује када се Бадњак спаљује доноси плодност и помаже свим укућанима, али је не треба распиривати дувањем, већ пустити да сама пламти.

Такође, требало би сачувати мало пепела од бадњака који се сагорео и чувати у посебном месту у кући, па зато Бадњак треба запалити у чистој пећи.

У многим местима верује се да је пепео од Бадњака има посебну моћ, те се њие посипала башта, како би намирнице биле што боље које људима доносе добро здравље.

Србија Данас/Стил, Ивана Богићевић/Пренела Ј.Ш.