Eva Ras otkrila najbolje recepte za kuvanje: "Pričali su da nisu jeli bolje čorbe od mojih"

Eva Ras je decenijama obeležavala domaći film i pozorište, ali malo ko zna koliko je strastveno i predano kuvala. U danima kada je bila zdrava, snažna i okružena porodicom, kuhinja je bila njeno tajno utočište, a šporet mesto na kome je stvarala male kulinarske čarolije.

Imala je više od sto kuvara, od rariteta poput mađarskog iz 1803. godine, do ekscentričnog kuvara Salvadora Dalija. Nikada nije improvizovala – ako recept kaže osam grama soli, ona tačno toliko i stavi. Fascinirana nordijskim ukusima, iz finske i švedske kuhinje donosila je recepte koji su kod nas bili prava egzotika.

Ona je o svojim kulinarskim navikama godvorila pre izvesnog vremena. 

– Stalno sam nalazila žrtve koje bi došle da jedu to što spremim, jer ja to nisam jela. Imam više od sto kuvara, jedan mađarski iz 1803. godine, kuvar Salvadora Dalija, obožavala sam da kuvam iz njih. Ako tamo piše osam grama soli, toliko stavim, nikada nisam improvizovala. Pravila sam fantastična jela iz finske, švedske kuhinje. U Srbiju sam donela neku kulturu ishrane, pokazala da je i grčka salata divna, a ne samo šopska, pravila sam crnogorski kačamak s krompirom i njeguškim sirom. Dokazala sam da je zaher torta fantastična ako imate fantastičan džem od kajsija i crnu čokoladu, a ne da zgovnate nešto i to nazovete zaher tortom. Ona jeste kao cigla kad se ispeče, ali ima liker kojim se natopi, pa vlažnost dobije od džema i iz čokolade. Kod Eve su ljudi voleli da dolaze zbog doživljaja da će jesti nešto posebno - pričala je Eva svojevremeno za Pulsonline.

Ipak, dešavalo se i ovo: 

– Ponekad su jeli i promašaje koje napravim. Miša Radivojević često priča kako nije jeo bolje čorbe od mojih, a jedne noći, u vreme Rasovog pozorišta i besparice, kad smo došli mrtvi gladni, skuvala sam čorbu od ljuski krompira, kao prasićima. Oprala sam ljuske, skuvala ih, skinula tanku ljusku, stavila pola glavice crnog luka i tri čena belog, kašiku brašna i malo aleve paprike izgrebane sa oboda tegle. Začinila sam sa tri kašike sirćeta i stvarno je čorba bila fenomenalna. Na kraju sam ubacila i jednu ljutu papričicu iseckanu na sitne kockice. Sećam se da sam napravila i jadnu čorbu od pasulja i jedne sušene noge od svinje. Umesto od belog brašna, koga nisam imala, umesila sam od projinog i razvaljala kao rezance. To je fenomenalno, ne znam zašto Srbija to ne pravi.

U vreme kada je živela u Kumanovskoj ulici u kući s baštom, pravila je gozbe za više od desetoro ljudi.

 – Imali smo veliki kazan u kome sam kuvala gulaš od ovce, svinje ili teleta. U njega sam stavljala luk, paradajz i pokoji krompir, ali u Srbiji se više jede meso, pa nisam htela da kvarim jelo s mnogo krompira. Uz gulaš sam posluživala samo hleb i vino. Hleb smo donosili u velikoj korpi za veš, po šest vekni. Svi su išli na kazan pod kojim je gorela vatra sve dok se ne isprazni.

Ipak jednu skupu namiirnicu ne voli 

- Deset hiljada evra košta kilo belih tartufa. Jela sam ih, ali ja vam nisam merilo za hranu. Dala bih deset evra da mi ih ne stave u jelo. Meni tartufi smrde na neoprane noge nekog konjušara.

pulsonline.rs/