Ева Рас открила најбоље рецепте за кување: "Причали су да нису јели боље чорбе од мојих"
Позната глумица има око 100 кувара а међу њима су и прави раритети, као и кувар који је написао Салвадор Дали.
Ева Рас је деценијама обележавала домаћи филм и позориште, али мало ко зна колико је страствено и предано кувала. У данима када је била здрава, снажна и окружена породицом, кухиња је била њено тајно уточиште, а шпорет место на коме је стварала мале кулинарске чаролије.
Имала је више од сто кувара, од раритета попут мађарског из 1803. године, до ексцентричног кувара Салвадора Далија. Никада није импровизовала – ако рецепт каже осам грама соли, она тачно толико и стави. Фасцинирана нордијским укусима, из финске и шведске кухиње доносила је рецепте који су код нас били права егзотика.
Она је о својим кулинарским навикама годворила пре извесног времена.
– Стално сам налазила жртве које би дошле да једу то што спремим, јер ја то нисам јела. Имам више од сто кувара, један мађарски из 1803. године, кувар Салвадора Далија, обожавала сам да кувам из њих. Ако тамо пише осам грама соли, толико ставим, никада нисам импровизовала. Правила сам фантастична јела из финске, шведске кухиње. У Србију сам донела неку културу исхране, показала да је и грчка салата дивна, а не само шопска, правила сам црногорски качамак с кромпиром и његушким сиром. Доказала сам да је захер торта фантастична ако имате фантастичан џем од кајсија и црну чоколаду, а не да зговнате нешто и то назовете захер тортом. Она јесте као цигла кад се испече, али има liker којим се натопи, па влажност добије од џема и из чоколаде. Код Еве су људи волели да долазе због доживљаја да ће јести нешто посебно - причала је Ева својевремено за Пулсонлине.
Ипак, дешавало се и ово:
– Понекад су јели и промашаје које направим. Миша Радивојевић често прича како није јео боље чорбе од мојих, а једне ноћи, у време Расовог позоришта и беспарице, кад смо дошли мртви гладни, скувала сам чорбу од љуски кромпира, као прасићима. Опрала сам љуске, скувала их, скинула танку љуску, ставила пола главице црног лука и три чена белог, кашику брашна и мало алеве паприке изгребане са обода тегле. Зачинила сам са три кашике сирћета и стварно је чорба била феноменална. На крају сам убацила и једну љуту папричицу исецкану на ситне коцкице. Сећам се да сам направила и јадну чорбу од пасуља и једне сушене ноге од свиње. Уместо од белог брашна, кога нисам имала, умесила сам од пројиног и разваљала као резанце. То је феноменално, не знам зашто Србија то не прави.
У време када је живела у Кумановској улици у кући с баштом, правила је гозбе за више од десеторо људи.
– Имали смо велики казан у коме сам кувала гулаш од овце, свиње или телета. У њега сам стављала лук, парадајз и покоји кромпир, али у Србији се више једе месо, па нисам хтела да кварим јело с много кромпира. Уз гулаш сам послуживала само хлеб и вино. Хлеб смо доносили у великој корпи за веш, по шест векни. Сви су ишли на казан под којим је горела ватра све док се не испразни.
Ипак једну скупу намиирницу не воли
- Десет хиљада евра кошта кило белих тартуфа. Јела сам их, али ја вам нисам мерило за храну. Дала бих десет евра да ми их не ставе у јело. Мени тартуфи смрде на неопране ноге неког коњушара.
