Posno predjelo za Đurđevdan gotovo za 20 minuta: Slane torte od tost hleba koje izgledaju kao iz restorana i nestaju prve sa stola

Đurđevdan je jedna od najlepših i najveselijih slava, a slavska trpeza uvek se pamti po bogatstvu ukusa i pažljivo pripremljenim predjelima. Ipak, savremene domaćice sve češće traže brza, jednostavna i posna rešenja koja ne oduzimaju mnogo vremena, a izgledaju svečano i primamljivo. 

Upravo zato su slane torte od tost hleba postale pravi hit – prave se od nekoliko osnovnih namirnica, slažu se sloj po sloj i mogu se dekorisati po želji. Kremaste, lagane i vizuelno privlačne, savršeno se uklapaju u posnu slavsku trpezu i ostavljaju utisak kao da su stigle iz restoranske kuhinje.

Sastojci:

12-16 kriški tost hleba
200g tunjevine
4 manja ili 2 veća kisela krastavčića ili šampinjoni ili masline ili malo limunovog soka
2 kašike majoneza
2 kašičice senfa
začini  po želji, predlažem: biber, origano i majčinu dušicu
300g ajvara - 6 kašika a ako radite sa 16 kriški hleba 8
tečnost od kiselih krastavčića ili iz turšije
Po želji malo posnog kačkavalja za posipanje.

Priprema objašnjena detaljno u videu.

Đurđevdan je nepokretan praznik koji se svake godine slavi 6. maja, a u 2026. godini taj datum "pada" u sredu. Kako pravoslavni kalendar propisuje post sredom i petkom, osim u periodu takozvanih trapavih sedmica, krsne slave koje se nađu u tim danima obeležavaju se posnom trpezom.

Izuzetak od ovog pravila postoji samo ukoliko slava "padne" u Svetlu nedelju, odnosno prvu sedmicu nakon Uskrsa, kada se post potpuno ukida zbog uskršnje radosti i slave se obeležavaju uz mrsnu trpezu. U 2026. godini taj slučaj ne važi, jer je Đurđevdan više nedelja udaljen od tog perioda.

Prema crkvenom učenju, krsna slava ne ukida post, već ga u određenoj meri ublažava, pa su u takvim slučajevima dozvoljeni riba, ulje i vino, dok se mrsna hrana ne koristi.

Đurđevdan – dan svetlosti, buđenja i životne snage

Sam Đurđevdan, 6. maja, počinje rano, najčešće još pre izlaska sunca. Čitave porodice odlaze u prirodu – na reke, u šumu, na livadu – kako bi dočekale sunce u veselju. Taj običaj je poznat kao đurđevdanski uranak, i on simbolizuje novi početak, pročišćenje i slavljenje života. Uz pesmu, igru i tradicionalnu trpezu (obavezno jagnjetina), praznik se proslavlja pod vedrim nebom.

U mnogim krajevima i danas se praktikuje kupanje u reci na Đurđevdan. Veruje se da voda tog jutra ima čudotvornu moć – da leči, podmlađuje i donosi blagostanje. Oni koji ne mogu da odu do reke, obavezno se umivaju “đurđevdanskom vodom” pripremljenom prethodne večeri.

Domovi se kite biljem koje je ubrano dan ranije. Venčići od zdravca, drena i đurđevka stavljaju se na vrata kuće, kapije, prozore, pa čak i na stoku, kako bi se obezbedila zaštita od bolesti, uroka i zlih sila. Na kuće i štale često se stavljaju i krstići od leskovih ili grabovih grančica – simbol zaštite od groma i nevremena.

Deca i mladi se kite cvećem, opasuju vrbovim prućem i ukrašavaju vencima – sve kako bi bili veseli, zdravi i jaki poput prirode koja se upravo razigrala. Neki od tih venaca bacaju se u reku, uz želju da sve loše “odnese voda”, a sve dobro ostane, piše Nova.