Посно предјело за Ђурђевдан готово за 20 минута: Слане торте од тост хлеба које изгледају као из ресторана и нестају прве са стола

Ђурђевдан је једна од најлепших и највеселијих слава, а славска трпеза увек се памти по богатству укуса и пажљиво припремљеним предјелима. Ипак, савремене домаћице све чешће траже брза, једноставна и посна решења која не одузимају много времена, а изгледају свечано и примамљиво. 

Управо зато су слане торте од тост хлеба постале прави хит – праве се од неколико основних намирница, слажу се слој по слој и могу се декорисати по жељи. Кремасте, лагане и визуелно привлачне, савршено се уклапају у посну славску трпезу и остављају утисак као да су стигле из ресторанске кухиње.

Састојци:

12-16 кришки тост хлеба
200г туњевине
4 мања или 2 већа кисела краставчића или шампињони или маслине или мало лимуновог сока
2 кашике мајонеза
2 кашичице сенфа
зачини  по жељи, предлажем: бибер, оригано и мајчину душицу
300г ајвара - 6 кашика а ако радите са 16 кришки хлеба 8
течност од киселих краставчића или из туршије
По жељи мало посног качкаваља за посипање.

Припрема објашњена детаљно у видеу.

Ђурђевдан је непокретан празник који се сваке године слави 6. маја, а у 2026. години тај датум "пада" у среду. Како православни календар прописује пост средом и петком, осим у периоду такозваних трапавих седмица, крсне славе које се нађу у тим данима обележавају се посном трпезом.

Изузетак од овог правила постоји само уколико слава "падне" у Светлу недељу, односно прву седмицу након Ускрса, када се пост потпуно укида због ускршње радости и славе се обележавају уз мрсну трпезу. У 2026. години тај случај не важи, јер је Ђурђевдан више недеља удаљен од тог периода.

Према црквеном учењу, крсна слава не укида пост, већ га у одређеној мери ублажава, па су у таквим случајевима дозвољени риба, уље и вино, док се мрсна храна не користи.

Ђурђевдан – дан светлости, буђења и животне снаге

Сам Ђурђевдан, 6. маја, почиње рано, најчешће још пре изласка сунца. Читаве породице одлазе у природу – на реке, у шуму, на ливаду – како би дочекале сунце у весељу. Тај обичај је познат као ђурђевдански уранак, и он симболизује нови почетак, прочишћење и слављење живота. Уз песму, игру и традиционалну трпезу (обавезно јагњетина), празник се прославља под ведрим небом.

У многим крајевима и данас се практикује купање у реци на Ђурђевдан. Верује се да вода тог јутра има чудотворну моћ – да лечи, подмлађује и доноси благостање. Они који не могу да оду до реке, обавезно се умивају “ђурђевданском водом” припремљеном претходне вечери.

Домови се ките биљем које је убрано дан раније. Венчићи од здравца, дрена и ђурђевка стављају се на врата куће, капије, прозоре, па чак и на стоку, како би се обезбедила заштита од болести, урока и злих сила. На куће и штале често се стављају и крстићи од лескових или грабових гранчица – симбол заштите од грома и невремена.

Деца и млади се ките цвећем, опасују врбовим прућем и украшавају венцима – све како би били весели, здрави и јаки попут природе која се управо разиграла. Неки од тих венаца бацају се у реку, уз жељу да све лоше “однесе вода”, а све добро остане, пише Нова.