GORDANA BRAJOVIĆ: Život koji se ne piše po pravilima, već po uverenjima

Postoje životi koji izmiču standardnim biografskim okvirima. Ako pokušate da ih ukalupite, oni skliznu u opšta mesta. 

Ali, ako ih pustite da govore kroz fragmente, slike i rečenice koje su ostavile iza sebe – tek tada se otkriva njihova suština. Gordana Brajović bila je upravo jedna takva žena.

Njena priča ne počinje u redakciji, niti u knjigama, već u temperamentu koji nije pristajao na sredinu. Često upoređivana sa legendarnom Orijanom Falači zbog beskompromisnih intervjua, Gordana je bila pojava koja je zračila autentičnošću, od Subotinca nadomak Aleksinca, gde je rođena 3. oktobra 1937. godine, pa sve do daleke Indije.

Suprug kao "prefiks" i novinarstvo kao susret
Iako je završila svetsku književnost, njen prirodni prostor bilo je novinarstvo u vremenu kada su reči imale težinu. U "Večernjim novostima" radila je u zlatno doba ovog lista, dok je njen suprug, Rade Brajović, bio stub i urednik tog sistema. Gordana je za njega imala specifično objašnjenje koje je oslikavalo njihovu povezanost:

"On - Bra. Ona - Jović. Zajedno - Brajović."

Govorila je da je on njen "prefiks" – način da kaže koliko mu je pripadala, a da nikada nije izgubila sebe. Nije vodila protokolarne intervjue, već "sudare" sa ličnostima koje su krojile istoriju, uvek tražeći ono što ostaje između pitanja i odgovora.

Indija i "ljubičaste latice"
Njen odlazak u Indiju nije bio turistički, već suštinski. Tamo je drugovala sa porodicom Gandi i upijala filozofiju koja ne razdvaja telo i duh. Ta doslednost pratila ju je do samog kraja; kada se razbolela, odbila je operaciju, verujući u celovitost tela.

Njena pojava – duga, neukrotiva kosa, upečatljiva šminka, šeširi, kožne helanke i velike minđuše – bila je odraz unutrašnje slobode. Preminula je u Beogradu 17. jula 1996. godine, a iako je postojala inicijativa da bude sahranjena u Aleji velikana, počiva na Novom groblju, onako kako je živela – mimo nametnutih simbola. Ostalo je njeno čuveno obećanje:

"Ja ću se vratiti kao cvet, moje latice biće ljubičaste..."

Tradicija koja traje: 29. Književni susreti
Da Gordana i dalje živi, dokazuje manifestacija u Aleksincu koja je ove godine održana po 29. put. Književni susreti "Gordana Brajović" okupili su autore iz regiona i dijaspore, a na konkurs je stiglo preko 400 učeničkih radova. Ovogodišnja dobitnica nagrade za najbolju knjigu za decu, Vesna Vidojević Gajović, istakla je:

"Sa nekima se nikada ne upoznamo, ali se dobro poznajemo preko njihovih dela."

Gordanin sin, Vuk Brajović, najavio je veliki jubilej za narednu godinu:

"Sledeće godine okupićemo se trideseti put u slavu lepe poetske reči koju je moja majka negovala. Sa svima vama u mislima, sa vizijom vaše sreće, kreativnosti i stvaralaštva, kao i boljeg sveta koji svakodnevno stvarate svakom napisanom rečju."

Rečenica koja nadživljava vreme
Gordanin specifičan pogled na svet i prolaznost najbolje je sažela novinarka Vesna de Vinča, citirajući Gordanine reči povodom odlaska njenog supruga Radeta:

"Obukao je vreme i sada više nije tu."

Za Gordanu, smrt nije bila odlazak, već trenutak u kojem čovek "obuče vreme". Danas, ona živi u onome što nastavlja da traje uprkos svemu – u rečenicama, odlukama i jednoj upornoj manifestaciji koja ne traži dozvolu da opstane.